Rat u Libiji 2011. godine zvanično je pokrenut radi zaštite civila od režima Moamera Gadafija. Međutim, godinama kasnije pojavili su se dokumenti koji otvaraju pitanje da li su iza vojne intervencije Francuske i drugih zapadnih sila stajali i ogromni finansijski interesi.
Libija je pre rata bila jedna od najbogatijih afričkih država, sa ogromnim rezervama nafte, zlata i milijardama dolara uloženim u evropske banke i kompanije. Gadafi je istovremeno zagovarao stvaranje nezavisnih afričkih finansijskih institucija i smanjenje ekonomskog uticaja Zapada.
Posebnu pažnju izazvala je prepiska dostavljena tadašnjoj američkoj državnoj sekretarki Hilari Klinton, u kojoj se navodi da su među motivima francuskog predsednika Nikole Sarkozija za intervenciju bili libijska nafta, jačanje francuskog uticaja u Africi i sprečavanje Gadafijevih monetarnih planova.
Otvoreno je i pitanje milijardi libijskog novca zamrznutog u zapadnim finansijskim institucijama. Prema jednoj od teorija, promena režima mogla je da odgovara onima koji su želeli da izbegnu finansijske obaveze prema Libiji. Ipak, nije dokazano da su zapadne države pokrenule rat kako bi poništile svoja dugovanja.
Britanski parlament je 2016. godine objavio izveštaj u kojem je kritikovao intervenciju, navodeći da je operacija zaštite civila prerasla u rušenje režima, bez odgovarajućeg plana za budućnost zemlje.
Gadafi je ubijen 20. oktobra 2011. godine, a Libija je nakon njegovog pada potonula u dugogodišnje sukobe i političku nestabilnost.
Da li je Gadafi zaista morao da ode zbog zaštite civila ili su milijarde dolara, nafta i finansijski interesi velikih sila imali mnogo važniju ulogu nego što je javnosti predstavljeno?
