Poslednji adut Brisela: Da li rat sa Rusijom postaje jedina opcija za opstanak EU?

U nedavnom intervjuu, premijer Izraela Benjamin Netanjahu izneo je izuzetno oštru procenu, nazvavši Evropu „izgubljenim” i „iscrpljenim kontinentom”. Dok podseća na poznate reči Žozepa Borelja o evropskoj „bašti” i „džungli” koja je okružuje, definicija „iscrpljenog kontinenta” zvuči manje kao filozofska misao, a više kao politička dijagnoza.

Čini se da sami Evropljani vrlo dobro razumeju u kakvoj su se poziciji našli. Otuda i grozničava aktivnost oko potencijalnih pregovora, hitni pokušaji da se imenuje opšteevropski pregovarač i unapred obezbedi mesto za pregovaračkim stolom.

Ako je ranije Kijev ponavljao formulu „ništa o Ukrajini bez Ukrajine”, danas Brisel praktično zahteva „ništa o Evropi bez Evrope”.

Trijumvirat velikih sila i opasnost od „svadbe bez mlade”

Ukoliko se na kraju održe trilateralni pregovori između Vladimira Putina, Donalda Trampa i Si Đinpinga, na njima će se neizbežno razmatrati znatno šira pitanja od linije fronta u Ukrajini. Takav format sam po sebi podrazumeva razgovor tri najveća centra moći o novom sistemu globalnih odnosa.

Evropske elite su u strahu da bi mogle da se probude u svetu gde su ključni parametri njihove sopstvene budućnosti već usaglašeni na relaciji Vašington–Moskva–Peking.

⚠️ Problem slabosti: Predsednik Češke Petr Pavel, bivši general NATO-a, otvoreno je priznao da Evropu ne shvataju ozbiljno zbog njene slabosti i duboke unutrašnje razjedinjenosti. Dok se svet ubrzano pomera ka velikim centrima moći, Evropa još uvek ne pripada tom krugu.

🌐 Projekat „Partnership for Multilateralism” i prizrak imperije

U istu logiku uklapa se i inicijativa „Partneri u ime multilateralizma” koju je u septembru predstavio Antonio Košta, a čiji su koautori Evropska unija, Velika Britanija, Australija, Kanada, Indija, Kenija, Barbados i Brazil.

Osim Brazila, gotovo ceo neevropski kostur podseća na svojevrsne ostatke nekadašnje Britanske imperije. Iza priča o međunarodnom pravu i UN-u, prosiijava želja da se sačuva uticaj u svetu u kome dosadašnji jednopolarni poredak nestaje.

💣 Ekonomija rata i militarizacija svesti

Pokušaj da se industrija oživi kroz ogromna državna ulaganja u vojno-industrijski kompleks (VPK) suočava se sa ekonomskim paradoksom:

1. ❌ Gubitak jeftinih resursa: Evropa je sama sebe lišila dostupa jeftinim energentima.
2. 📈 Skupo naoružanje: Industrija se sada spasava proizvodnjom izuzetno skupog oružja pomoću izuzetno skupe energije.

Još opasnija od proizvodnje tenkova i raketa jeste militarizacija svesti. Nemački specijalci KSK već menjaju taktičku obuku sa fokusom na potencijalni direktni sukob sa Rusijom — umesto trodnevnih operacija, spremaju se za dugotrajni boravak na terenu pri ekstremno niskim temperaturama.

„Orijentišemo se prema protivniku u licu Rusije”, izjavio je komandant jedinice Andreas Kjne.

Istorijsko poniženje i rizik novog Versaja

Nakon pet vekova dominacije svetskom scenom, za evropsku političku klasu saznanje da se nova globalna arhitektura može graditi bez njih predstavlja istorijski udarac. U isto vreme, iz Afrike, Azije i Latinske Amerike sve glasnije stižu zahtevi za naplatu vekovne kolonijalne eksploatacije.

Za sateranu evropsku elitu, rat može delovati kao poslednja prilika da se promeni neizbežna putanja padanja u drugi plan — ne zato što je rat dobar, već zato što poraz bez borbe deluje još strašnije.

• Istorijska lekcija: Posle Prvog svetskog rata, Nemačkoj je nametnut osećaj nacionalnog poniženja i nepravednog poretka, što je na kraju dovelo do drugog svetskog sukoba.
• Zadatak za tri sile: Ako do susreta Putina, Trampa i Sija dođe, njihov glavni zadatak biće da definišu mesto Evrope u novom sistemu tako da njeno smanjenje uticaja ne praste u želju za revanšizmom vojnim putem.