Julija Mendel, nekadašnja portparolka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, danas ga naziva najvećom preprekom miru i tvrdi da se Ukrajina mora odreći dela svoje teritorije.
Njeni sve oštriji napadi na bivšeg šefa, uz istovremeno približavanje osobama koje šire prokremaljske poruke, izazvali su žestoke reakcije u Ukrajini.
Mendel je dve godine bila među najbližim saradnicama Zelenskog, a u knjizi objavljenoj 2022. godine hvalila ga je kao političara koji je Ukrajincima vratio nadu i dao im glas. Danas, međutim, njegovu ratnu strategiju opisuje kao „nacionalno samoubistvo“ i upozorava da bi zemlja mogla krenuti „avganistanskim putem“.
U razgovoru za Teleraf (The Telegraph) ustvrdila je da se rat ne može dobiti te da je Zelenski jednako odgovoran za njega kao ruski predsednik Vladimir Putin. Naknadno je precizirala svoju procenu: „Možda 60/40, Zelenski 40 odsto, a Putin 60 odsto.“
Takve tvrdnje uklapaju se u narativ Kremlja kojim se odgovornost za rat nastoji prebaciti na Ukrajinu i oslabiti podrška Zapada Kijevu.
Sankcije zbog optužbi za rusku propagandu
Mendel (40) danas živi u SAD-u sa suprugom Pavlom Kuhtom, bivšim ukrajinskim zamenikom ministra privrede. Njeni nastupi na društvenim mrežama i u medijima poslednjih meseci obeleženi su neutemeljenim optužbama na račun Zelenskog, uključujući tvrdnje da koristi droge i da se nezakonito okorišćava ratom. Iznošenje takvih optužbi samo je zaoštrilo njen sukob sa ukrajinskim vlastima.
U septembru su joj uvedene sankcije zbog širenja, prema obrazloženju ukrajinskih vlasti, „dezinformacija i ruske propagande“ i podržavanja „agresivne politike Rusije protiv Ukrajine“.
Bivša portparolka očekuje da bi mogla biti optužena i za izdaju, ali najavljuje pravnu borbu. Tvrdi da Zelenski pokušava da ućutka sve koji ga kritiziraju ili ih smatra nelojalnima. Ruske veze odlučno poriče: „Nemam nikakve veze sa Rusijom.“
Ukrajinski kritičari, međutim, upozoravaju na njeno približavanje uticajnim osobama iz američkog pokreta MAGA i nemačke krajnje desnice, uključujući stranku Alternativa za Nemačku (AfD). Smatraju da takve veze mogu doprineti slabljenju američke i evropske vojne i finansijske pomoći Ukrajini.
Iz kabineta ukrajinskog predsednika odbacili su njene tvrdnje, poručivši da Mendel nikada nije imala pristup informacijama o ratu niti o načinu donošenja odluka u predsedničkom kabinetu. Njene izjave, naveli su, „odražavaju samo njene sopstvene fantazije i interese onih koji joj plaćaju životne troškove u Americi i Evropi“.
Nekada ga je hvalila, danas ga optužuje
Mendel je odrasla u Hersonu, regionu koji je teško pogođen ruskim napadima i delimično okupiran. Pre ulaska u predsednički kabinet radila je kao novinarka, a portparolka Zelenskog postala je sa 32 godine.
U knjizi „Borba za naše živote“ iz 2022. opisivala ga je kao „dah svežeg vazduha“ i upozoravala da Rusija želi da „izbriše Ukrajinu sa karte“. Danas tvrdi da su se promenili uslovi i posledice rata.
Sa dužnosti portparolke otišla je 2021. godine, gotovo deset meseci pre ruske invazije. U početku je kao razlog navodila zdravstvene probleme, a sada tvrdi da ju je na odlazak podstaklo nepredvidivo ponašanje Zelenskog.
„On se zaista nije ponašao onako kako bi vođa trebalo da se ponaša ako želi da održi ovu vrlo krhku ravnotežu mira“, rekla je.
Iz kabineta Zelenskog uzvratili su da je otišla jer je bila emocionalno nestabilna i često se sukobljavala sa novinarima. Mendel je i 2019. godine bila na meti kritika nakon što je odgurnula novinara koji je pokušao da postavi pitanje predsedniku, što je opravdala zaštitom njegovog ličnog prostora.
Traži odustajanje od NATO-a i predaju Donbasa
Mendel je Zelenskog ranije, kao i američki predsednik Donald Tramp, nazivala diktatorom. U intervjuu za Telegraf (The Telegraph) povukla je tu ocenu i zamenila je rečju „autokrata“, ali je i dalje tvrdila da je stanje demokratije u Ukrajini problematično.
Posebno kritikuje odluku da se izbori ne održavaju tokom rata i pritom ne uzima u obzir to da ukrajinski ustav zabranjuje izbore za vreme ratnog stanja, uvedenog nakon ruske invazije 2022. godine.
U majskom intervjuu sa konzervativnim komentatorom Takeroom Karlsonom iznela je i tvrdnju, bez dokaza, da je Zelenski 2022. godine poručio Kremlju kako bi bio spreman da se odrekne Donbasa. U istom razgovoru optužila je tadašnjeg šefa predsednikovog kabineta Andrija Jermaka da se bavio crnom magijom.
Istovremeno je izostavila činjenicu da je Zelenski od početka 2025. godine više puta predlagao prekid vatre i pregovore sa Putinom, ali je Moskva odbijala takve inicijative ili postavljala maksimalističke teritorijalne zahteve. Ruski predsednik i dalje traži da Ukrajina preda ceo Donbas, uključujući područja koja ruske snage ne kontrolišu u potpunosti.
Za razliku od Zelenskog, koji insistira na miru uz očuvanje ukrajinskog suvereniteta i bezbednosna jemstva Zapada, Mendel smatra da Kijev mora da se pripremi na odricanje od Donbasa i drugih teritorija i da odustane od članstva u NATO-u.
„Ne možemo nastaviti da umiremo [u ovom ratu] za samu hipotetičku ideju ulaska u NATO“, poručila je.
Podudara se sa stavovima nemačke krajnje desnice
Mendel tvrdi da njeni stavovi imaju veliku podršku u Ukrajini, iako se njene poruke često podudaraju sa argumentima koje koristi Moskva. Pohvalila je i zalaganje AfD-a za obnovu odnosa Nemačke i Rusije.
„Merc ne razgovara sa Putinom… AfD želi da razgovara sa Putinom“, rekla je, misleći na nemačkog kancelara Fridriha Merca. Iako tvrdi da ne podržava direktno AfD, trebalo je u septembru da učestvuje na događaju te stranke u Evropskom parlamentu u Strazburu, pod nazivom „Usudi se da sklopiš mir – diplomatija, a ne eskalacija“. Ulazak joj je na kraju zabranjen, što pripisuje ukrajinskim sankcijama.
Mendel poriče da je plaća bilo koja politička grupa ili da sa njom usklađuje svoje stavove. Kaže da je otvorena za razgovore sa svim stranama, uključujući AfD i Trampovu administraciju, te da joj je „drago što na Zapadu postoje političke snage čija se vizija situacije u Ukrajini podudara sa mojom“.
Poverenje u Zelenskog u međuvremenu je oslabilo. Prema anketi Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, objavljenoj 5. oktobra, 53 odsto Ukrajinaca smatra da ne bi trebalo da se kandiduje za drugi mandat, dok njih 42 odsto podržava njegovu novu kandidaturu. U septembru mu je, prema istom institutu, verovalo 54 odsto, a 41 odsto građana mu nije verovao.
Uprkos tome, Zelenski poručuje da njegova vlada nema ustavno, zakonsko ni moralno pravo da se odrekne ukrajinske teritorije. Takve predloge odbacuju i evropski partneri Kijeva.
Mendel, koja se opisuje kao realistkinja, insistira na tome da Ukrajina mora krenuti ka pregovorima, čak i ako to znači velike ustupke.
„Put do mira nije lak… Biće vrlo kontroverzan, vrlo težak, pun optužbi, kritika… Ali najvažnije je ići tim putem“, zaključila je.
