Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je Srbija u proteklih dvanaestak godina, pod Aleksandrom Vučićem, ostvarila približno isti ekonomski rast kao Hrvatska, iako nije imala pristup velikim evropskim fondovima. Milanović je istovremeno postavio pitanje stvarne koristi koju njegova zemlja ima od članstva u Evropskoj uniji.
Govoreći 9. novembra na svečanosti povodom Dana Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, hrvatski predsednik Zoran Milanović izneo je poređenje ekonomskih rezultata Hrvatske i Srbije koje je privuklo veliku pažnju regionalnih medija.
Milanović je podsetio da je Hrvatska, kao članica Evropske unije, godinama koristila značajna sredstva iz evropskih fondova, ali da njen ekonomski rast, prema njegovoj oceni, nije bio znatno veći od rasta susedne Srbije.
Govoreći o Srbiji, Milanović je rekao da je ona u tom periodu ostvarila približno isti rast pod Aleksandrom Vučićem, bez evropskog novca u značajnijoj meri, uz nešto kineskih i znatno manje ruskih sredstava.
Hrvatski predsednik je naveo da je prosečni godišnji rast Hrvatske tokom poslednjih deset godina iznosio oko 2,5 odsto, uz korišćenje evropskih fondova, uključujući i vanredna sredstva povezana sa pandemijom i zemljotresima.
ŠTA JE HRVATSKA DOBILA OD EVROPSKE UNIJE?
Milanović je u svom obraćanju otvorio pitanje koristi od hrvatskog članstva u Evropskoj uniji.
Istakao je da o tome treba raspravljati sa stanovišta nacionalnih interesa i bezbednosti, a ne kao o pozivu na napuštanje Unije.
Prema njegovim rečima, izlazak Hrvatske iz EU u sadašnjim okolnostima ne bi bio ni realan ni razuman potez.
Ipak, ocenio je da članstvo u evropskoj zajednici ne sme da bude razlog da se izbegavaju pitanja o stvarnim ekonomskim rezultatima i političkoj samostalnosti zemlje.
U tom kontekstu je uporedio Hrvatsku, koja od 2013. godine ima pristup evropskim fondovima kao punopravna članica, i Srbiju, koja nije članica EU.
„HRVATSKA SPOLJNA POLITIKA NE POSTOJI“
Posebno oštar deo Milanovićevog govora odnosio se na spoljnu politiku Evropske unije.
Hrvatski predsednik ocenio je da EU nema jedinstvenu spoljnu politiku u pravom smislu te reči i da države članice zbog toga gube prostor za samostalno delovanje.
Milanović je izneo stav da hrvatska spoljna politika praktično ne postoji, jer se o brojnim međunarodnim pitanjima odlučuje u evropskim institucijama.
Postavio je i pitanje demokratskog legitimiteta pojedinih evropskih predstavnika, ukazujući da o međunarodnim pitanjima govore političari koji nisu neposredno izabrani za funkcije koje obavljaju.
POMENUO I MOGUĆNOST DA EVROPSKI NOVAC STIGNE U SRBIJU
Milanović se osvrnuo i na mogućnost budućeg proširenja Evropske unije.
Rekao je da ga raduje perspektiva da sredstva u čijem finansiranju učestvuje i Hrvatska jednog dana budu usmeravana prema Srbiji i Crnoj Gori.
Ta izjava predstavlja njegov stav o budućnosti evropskih integracija, a ne najavu konkretne odluke o prijemu Srbije ili Crne Gore u EU.
Govor je završio pozivom akademskoj zajednici i novinarima da kritički preispituju međunarodne odnose, političke odluke i funkcionisanje demokratije.
