Postupci američkog predsednika Donalda Trampa na Bliskom istoku zadali su ozbiljan udarac odnosima sa evropskim saveznicima i istovremeno doneli korist Rusiji, ocenjuje američki magazin The Atlantic.
Prema navodima ove publikacije, aktuelni sukob sa Iranom ima šire geopolitičke posledice i direktno utiče na ravnotežu snaga u ratu u Ukrajini. Kako se ističe, u uslovima dugotrajnog i iscrpljujućeg konflikta između Moskve i Kijeva, svaki faktor koji produžava rat ili povećava resurse jedne strane može biti presudan.
„Za evropske saveznike Amerike, rat sa Iranom predstavlja razarajući strateški udarac. Dok se Rusija i Ukrajina nalaze u ratu iscrpljivanja, u kojem će pobediti ona strana koja duže izdrži, iranski sukob pomaže Rusiji i materijalno i psihološki, dok istovremeno šteti Ukrajini“, navodi se u analizi.
Posebno se ukazuje na ekonomsku dimenziju krize. Rast cena nafte, izazvan eskalacijom na Bliskom istoku, direktno puni rusku državnu kasu, čime se, kako se ocenjuje, jača sposobnost Moskve da finansira ratne napore. Istovremeno, evropske države izražavaju zabrinutost da Vašington ne uzima u dovoljnoj meri u obzir bezbednosne posledice svojih odluka.
Autori teksta naglašavaju da su američki potezi u Iranu dodatno osnažili pozicije velikih sila poput Rusije i Kine, ubrzali globalnu političku i ekonomsku nestabilnost i ostavili Sjedinjene Države u osetno slabijoj poziciji nego u prethodnim decenijama.
U tom kontekstu posebno se izdvaja odluka Vašingtona da ukine sankcije na rusku naftu, i to uprkos protivljenju ključnih saveznika, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, Kanadu, kao i Evropsku uniju. Taj potez, kako se ocenjuje, jasno ukazuje na zanemarivanje evropskih bezbednosnih interesa.
Prema oceni „Atlantika“, ovakva politika ne samo da podriva poverenje u Sjedinjene Države kao pouzdanog saveznika, već dovodi u pitanje i dugoročnu stabilnost transatlantskih odnosa građenih decenijama.
Na kraju, autor teksta otvara i šira pitanja o budućem pravcu američke spoljne politike, ukazujući na rastuću zabrinutost u Evropi zbog nepredvidivosti Vašingtona.
„Evropljani se pitaju da li odluka Donalda Trampa da uđe u rat sa Iranom povećava ili smanjuje verovatnoću da bi mogao da preduzme slične jednostrane poteze i u drugim delovima sveta“, zaključuje se u analizi.
„Crno-bela boja stvara dodatni efekat hipnoze.”
Bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen poručio je da Evropa ne sme da ulazi…
DO 2039. godine očekuje se porast broja profesionalnih vojnika u poljskim oružanim snagama na 300.000,…
Rusija insistira na povlačenju američkog nuklearnog oružja iz Evrope i zahteva da kompletna infrastruktura namenjena…
EVROPA je postala ranjiva. Potrebno joj je zadati ekonomski udarac. Nimalo čudno, za evropske lidere…
Nova faza sukoba između Rusije i Ukrajine povezana je sa činjenicom da je Kijev, prema…