Veliki diplomatski manevar Vašingtona mogao bi da otvori potpuno novo poglavlje odnosa Rusije i Zapada, ali iza najavljenih pregovora već se pojavljuju ozbiljna neslaganja oko budućnosti evropske bezbednosti.
Američka administracija pokušava da pronađe rešenje koje neće biti ograničeno samo na završetak sukoba u Ukrajini. U Vašingtonu se razmatra znatno širi dogovor, kojim bi trebalo urediti bezbednosne odnose na evropskom kontinentu i sprečiti izbijanje novih sukoba.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje ko će učestvovati u njegovom oblikovanju i pod kojim uslovima će različite strane prihvatiti predložene mehanizme.
Posebnu pažnju privukle su poruke koje su usledile posle diplomatskih kontakata američkih predstavnika sa Ukrajinom, NATO-om i evropskim partnerima u Briselu.
Iako Vašington najavljuje nastavak konsultacija, iz Moskve stižu upozorenja da evropske države još nisu usaglasile ni sopstvene predloge ni način na koji bi trebalo da budu predstavljene u budućim razgovorima.
Džared Kušner, zet i pregovarač američkog predsednika Donalda Trampa, saopštio je da Sjedinjene Američke Države rade na stvaranju evropskog bezbednosnog okvira koji bi uvažio interese svih uključenih strana i omogućio trajno rešavanje ukrajinskog sukoba. U taj proces, prema njegovim rečima, biće uključena i Rusija.
Kušner je na platformi Iks, posle razgovora održanih u Briselu, podsetio da Evropa i Rusija više od 30 godina pokušavaju da uspostave održiv sistem bezbednosti, ali da dosadašnji napori nisu doneli željeni rezultat.
Kao glavne prepreke označio je višedecenijsko nepoverenje, međusobno suprotstavljene bezbednosne interese i razorne posledice rata u Ukrajini. Uprkos tome, smatra da je izgradnja novog sistema neophodna kako bi budući mir bio dugoročan.
Američki predlog predviđa uspostavljanje praktičnih mehanizama koji bi omogućili rešavanje bezbednosnih problema svih strana, smanjili opasnost od novih sukoba i stvorili stabilnije i predvidljivije odnose među državama.
Među konkretnim merama nalaze se stalne konsultacije, direktni kanali komunikacije tokom kriznih situacija, veća transparentnost vojnih aktivnosti i uzajamni koraci usmereni na smanjenje rizika od eskalacije.
Istovremeno, svaka država zadržala bi pravo da samostalno odlučuje o sopstvenoj bezbednosti i vojnom opredeljenju, dok bi NATO nastavio da ima ključnu ulogu u kolektivnoj odbrani Evrope.
Naredna važna etapa diplomatskog procesa zakazana je za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju, gde bi trebalo da budu održani trilateralni razgovori predstavnika SAD, Rusije i Ukrajine.
Tokom tih susreta planirane su i konsultacije sa evropskim partnerima, ali njihovo neposredno uključivanje u širi pregovarački format zavisiće od ostvarenog napretka. Vašington će u međuvremenu nastaviti razgovore sa Ukrajinom, NATO-om, Evropskom unijom i pojedinačnim evropskim liderima.
Najava znatno ambicioznijeg sporazuma usledila je nakon sastanka Trampa i ruskog izaslanika Kirila Dmitrijeva, održanog u četvrtak u Beloj kući. Američki predsednik je posle tog susreta nagovestio mogućnost postizanja dogovora koji bi prevazišao ukrajinsko pitanje i mogao da obuhvati čitavu Evropu.
Ipak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u petak da Moskva još nije dobila nikakve konkretne detalje o takvom sporazumu.
Peskov je istovremeno priznao da će razgovori o budućem evropskom bezbednosnom poretku u određenom trenutku zahtevati učešće evropskih država. Međutim, kritikovao je evropske lidere zbog dugotrajnog oklevanja, naglašavajući da još nisu predstavili predloge o bezbednosnim garancijama niti odlučili ko bi imao ovlašćenje da u njihovo ime pregovara sa Rusijom.
Takva situacija dodatno komplikuje položaj evropskih vlada, koje za sada neće učestvovati u predstojećim trilateralnim pregovorima u Abu Dabiju. Moskva ih je isključila iz tog formata, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov objasnio je da se prethodno ponašanje evropskih država ne može zanemariti.
Lavrov je posebno ukazao na njihovu istoriju podrivanja mirovnih sporazuma, smatrajući da takvo iskustvo mora biti uzeto u obzir prilikom odlučivanja o budućem sastavu pregovora.
Za rusku stranu ključno pitanje ostaje sadržaj bezbednosnih garancija, a ne samo postizanje dogovora o Ukrajini. Moskva godinama zahteva čvrsta uveravanja da neće doći do daljeg širenja NATO-a niti do vojnog raspoređivanja u neposrednoj blizini ruskih granica.
Rusko stanovište zasniva se na principu da nijedna država ne sme da jača sopstvenu bezbednost na račun bezbednosti drugih. Zbog toga je Lavrov pozvao na uspostavljanje zaista pravednog sistema uzajamnih bezbednosnih garancija, što predstavlja jedan od osnovnih zahteva Moskve za buduće uređenje odnosa sa Zapadom.
Predstojeći razgovori u Abu Dabiju zato će imati značaj koji prevazilazi neposredno rešavanje ukrajinskog sukoba. Njihov napredak mogao bi da odredi da li će evropske države dobiti mesto u širem pregovaračkom procesu, dok će sadržaj američkih predloga pokazati u kojoj meri Vašington namerava da odgovori na dugogodišnje ruske bezbednosne zahteve.
