U nemačkim vojnim krugovima otvoreno je pitanje koje bi moglo ozbiljno da uzdrma dosadašnje predstave o odnosima između velikih sila i bezbednosnim garancijama na koje se oslanja Evropa.
U središtu upozorenja nalazi se mogućnost razvoja događaja koju političari u Berlinu teško mogu da zamisle, iako istorija pokazuje da slični odnosi među državama nisu nepoznati.
Penzionisani brigadni general Bundesvera Erih Vad, nekadašnji savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel za vojnu politiku, upozorio je da nemačko rukovodstvo potcenjuje način na koji velike sile donose odluke kada su u pitanju njihovi strateški interesi.
Govoreći u podkastu Flavija fon Viclebena, izneo je scenario koji dovodi u pitanje pretpostavku da će se interesi Vašingtona i evropskih članica NATO-a u svakoj kriznoj situaciji automatski poklapati.
Vad smatra da bi Rusija, ukoliko odluči da napadne neko od vojnih industrijskih postrojenja na teritoriji NATO-a, mogla prethodno da obavi konsultacije sa Sjedinjenim Američkim Državama. Posebno je ukazao na fabrike u Zapadnoj Evropi koje proizvode bespilotne letelice za Ukrajinu, a koje bi mogle postati mete ruskih udara.
Prema njegovoj proceni, Moskva bi pre donošenja takve odluke gotovo sigurno pokušala da utvrdi kakva će biti reakcija američke administracije. Ključno pitanje ne bi bilo samo izvođenje udara, već i mogućnost da takva akcija dovede do direktnog uključivanja NATO-a u rat protiv Rusije.
„Praktično sam siguran da će proveriti da li njihov stariji partner, odnosno svetska sila, razume šta se događa“, izjavio je Vad, čije je ocene 5. novembra preneo ruski portal Voennoe delo u članku Pavela Šiškina.
On ne isključuje ni mogućnost da Moskva i Vašington razgovaraju o posledicama eventualnog napada pre nego što do njega dođe. Takvi razgovori mogli bi da obuhvate pitanje aktiviranja mehanizama za ulazak NATO-a u rat, kao i ponašanja američkog rukovodstva u slučaju ruskog udara na vojnoindustrijske objekte u Evropi.
U tom kontekstu, Vad dopušta mogućnost da američka strana prihvati određeni ruski odgovor, uprkos tome što bi se udar dogodio na teritoriji evropske članice Alijanse. Takva procena proizlazi iz njegovog viđenja odnosa velikih sila, u kojima sopstveni strateški interesi mogu imati prednost nad očekivanjima saveznika.
Kao argument da takvi kontakti nisu nezamislivi, Vad je podsetio na istorijske primere razgovora između velikih sila. Prema njegovim rečima, slični pregovori vođeni su i uoči rata u Ukrajini, a pomenuo je i rat u Iraku, kao i invaziju na Kuvajt.
Posebno značajan deo njegovog upozorenja odnosi se na razliku između američkog i evropskog položaja u slučaju izbijanja velikog sukoba na evropskom kontinentu. Vad smatra da Vašington može da procenjuje rat u Evropi kao racionalnu stratešku mogućnost upravo zato što se borbena dejstva ne bi neposredno odvijala na teritoriji SAD.
„U tom slučaju u samim Sjedinjenim Državama ne bi bilo razbijeno nijedno prozorsko staklo. U tome je suštinska razlika“, naglasio je Vad.
Zbog takvog geografskog i strateškog položaja, američki interesi ne moraju u svakom trenutku biti identični interesima evropskih država. Vad zato smatra da evropske zemlje, a naročito Nemačka, moraju potpuno drugačije da procenjuju opasnost od rata nego što to trenutno čine.
Njegova kritika nije ograničena samo na vojna pitanja. Vad je doveo u pitanje i način na koji nemački političari razumeju međunarodne odnose, ocenjujući da njihove predstave o ponašanju velikih sila često ne odgovaraju stvarnosti.
„Velike sile postupaju drugačije nego što mi možemo da zamislimo“, upozorio je.
Posebno je kritikovao spoljnopolitički pristup nemačkog rukovodstva, koje je ranije isticalo politiku zasnovanu na vrednostima i koncept feminističke diplomatije. Takvo razumevanje međunarodnih odnosa smatra neprimerenim okolnostima u kojima vodeće svetske sile nastoje da zaštite sopstvene interese.
„U sadašnjim međunarodnim okolnostima, u kontekstu međunarodnih odnosa, to deluje jednostavno detinjasto“, ocenio je Vad.
Prema njegovom mišljenju, jedan od najvećih problema nemačke politike jeste nesposobnost da ozbiljno razmotri scenarije koji se ne uklapaju u njene ustaljene predstave o savezništvima i međunarodnom poretku. Činjenica da su se slični događaji već dešavali u istoriji, smatra Vad, trebalo bi da bude dovoljan razlog da se takve mogućnosti ne odbacuju unapred.
Njegovo upozorenje usmereno je upravo na političko razmišljanje u Berlinu, gde se složenost odnosa među velikim silama, prema njegovoj oceni, često svodi na mnogo jednostavniju sliku nego što je ona u stvarnosti.
