Zašto su ruske luke pošteđene napada? Odgovor koji mnogi nisu očekivali

Poremećaji na svetskom energetskom tržištu promenili su način na koji se posmatraju ruske luke i rafinerije. Dok se pomorski izvoz sirove nafte iz Rusije povećava, napadi su usmereni na postrojenja koja tu sirovinu pretvaraju u gorivo za domaće tržište.

Direktor Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov izjavio je da je Kijevu naređeno da ne napada rusku lučku infrastrukturu preko koje se izvozi sirova nafta. On očekuje da napadi na rafinerije neće prestati, ali procenjuje da bi naftne luke mogle da ostanu pošteđene.

Razlika između tih objekata neposredno utiče na posledice napada. Preko luka se sirova nafta ukrcava na tankere i prodaje inostranstvu, dok rafinerije prerađuju naftu u benzin, dizel i druge gotove derivate.

Ometanje rada luka smanjilo bi količinu ruske sirove nafte na međunarodnom tržištu i podiglo svetske cene, dok napadi na rafinerije prvenstveno smanjuju proizvodnju goriva unutar Rusije. 

Ukrajinska strategija u početku je, prema Simonovljevim rečima, bila usmerena na masovne napade na ruske luke. Ekonomska logika bila je da se ograniči izvoz sirove nafte, koji Rusiji donosi značajne prihode. Fokus je potom prebačen na rafinerije.

Simonov tvrdi da je promena usledila nakon što su u Evropskoj uniji zaključili da bi uklanjanje ruske nafte sa tržišta, u trenutku kada je Tramp započeo rat na Bliskom istoku, dodatno ubrzalo rast cena.

Zbog blokiranog Ormuskog moreuza nastala je kriza u snabdevanju sirovom naftom, pa je Zapadu potrebna ruska nafta kako bi se povećala ponuda i ublažio pritisak na cene. Najveći deo posledica novog poskupljenja energenata osetile bi evropske zemlje.

Ukrajini je zato naređeno da ne napada ruske luke kroz koje se sirova nafta šalje na svetsko tržište, dok joj je ostavljena sloboda da nastavi napade na rafinerije širom Rusije. Takva podela omogućava nastavak ekonomskog pritiska na Moskvu bez dodatnog smanjivanja globalne ponude sirove nafte.

Ruski pomorski izvoz nafte u poslednjih mesec dana dostigao je rekordnih 4,2 miliona barela dnevno. Simonov navodi da takav obim nikada ranije nije zabeležen i povezuje ga sa nesmetanim radom baltičkih luka i Novorosijska.

Prema njegovoj proceni, ruske luke će nastaviti da rade jer je nafta iz te zemlje potrebna tržištu. Kriza oko Ormuskog moreuza neće potpuno zaustaviti ekonomski pritisak na Rusiju, ali više cene nafte odgovaraju Moskvi, dok će se pritisak nastaviti preko napada na rafinerijska postrojenja.

Posledice takve strategije već se osećaju na ruskom tržištu goriva. Zbog napada ukrajinskih snaga na rafinerije, u većini regiona Ruske Federacije zabeležena je ozbiljna nestašica benzina i dizela, uz velike redove na benzinskim stanicama i rast cena.

Smanjena prerada primorala je Rusiju da počne da uvozi gorivo iz drugih zemalja, iako istovremeno izvozi rekordne količine sirove nafte. Među evidentiranim isporukama nalazi se benzin iz Belorusije. 

U Moskvi priznaju da je šteta koju su napadi naneli rafinerijama ozbiljna. Vlasti ipak najavljuju da će stanje sa snabdevanjem gorivom biti stabilizovano u najskorije vreme.