Ruski ekspert javno ukazao na ključni problem Putinove vojske

Nedavna odluka ukrajinskog državnog vrha da formira novu komandnu strukturu za operacije dugog dometa otvorila je nova pitanja o daljem razvoju sukoba i načinu na koji će obe strane organizovati napade na pozadinske ciljeve.

Prema oceni ruskog stručnjaka Alekseja Živova, ova promena predstavlja značajan korak u objedinjavanju resursa i komandovanja.

Živov navodi da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao dekret o osnivanju Komande za dugoročni uticaj na Rusiju u okviru ukrajinskih oružanih snaga.

Prema njegovim rečima, nova struktura objediniće sve resurse namenjene dejstvima duboko u ruskoj pozadini, sa ciljem sistematskog delovanja na vojne i ekonomske kapacitete Rusije.

Kako ističe, poseban zadatak nove komande biće centralizacija upravljanja dronovima, artiljerijom i drugim sredstvima za operacije velikog dometa, uključujući dejstva protiv ruske logistike i naftnih rafinerija.

On ocenjuje da su ranije planiranje i izvođenje takvih operacija sprovodile različite institucije, dok ukrajinske snage sada raspolažu jedinstvenom komandom i digitalnim sistemom za izviđanje, upravljanje i koordinaciju dejstava. Po njegovoj proceni, time je stvoren objedinjeni mehanizam za ostvarivanje unapred definisanih ciljeva.

Govoreći o ruskoj strani, Živov smatra da se sva dejstva protiv ciljeva u ukrajinskoj pozadini planiraju i vode iz jednog centra. Prema njegovoj oceni, upravo su takve operacije bile najefikasniji deo ruskih oružanih snaga poslednjih godina.

Kao primere navodi složena kombinovana dejstva, strategije za savladavanje protivvazdušne odbrane i nedavne napade na Kijev i druge gradove, koje smatra dokazom takvog pristupa.

Istovremeno, Živov ocenjuje da su ruske oružane snage uspešnije u izvođenju dubokih dejstava nego u zaštiti sopstvene pozadine od ukrajinskih napada.

Kao razloge navodi veliku teritoriju Rusije, znatno veću površinu u odnosu na Ukrajinu, centralizovano planiranje ruskih operacija i raspoloživost velikog broja sredstava za vazdušna dejstva.

Kada je reč o odbrani ruske teritorije, on ukazuje na dodatne izazove koje, prema njegovoj oceni, predstavljaju velika prostranstva zemlje, rasprostranjenost gradova, birokratska tromost i veliki broj institucija odgovornih za bezbednost pozadine.

Dodaje da su poslednjih meseci vidljivi određeni pomaci, naročito posle nedavnih događaja vezanih za jednu naftnu rafineriju, kao i da je angažovanje borbene avijacije postalo znatno uočljivije.

Ipak, smatra da Rusiji i dalje nedostaju pouzdani sistemi protivvazdušne odbrane koji bi zamenili mobilne vatrene grupe, koje opisuje kao primitivne, ali veoma hrabre.

Živov zaključuje da bi dugotrajna i ravnopravna razmena takvih dejstava sa Ukrajinom dugoročno predstavljala nepovoljnu strategiju za Rusiju.

Kao glavne razloge navodi odsustvo snažnih spoljnih saveznika, posledice sankcija po ekonomiju i tehnološki deficit u domaćoj industriji.

Po njegovoj oceni, svaki uspešan ukrajinski napad na rusku pozadinu negativno utiče na tehnološki suverenitet, ekonomske kapacitete i društveno-političku stabilnost Rusije, dok će Ukrajina, čak i u slučaju gubitka značajnog dela sopstvenih proizvodnih kapaciteta, nastaviti da dobija zapadno naoružanje, tehnologiju i podršku vojno-industrijskih kapaciteta sve dok Kijev zadržava kontrolu nad većim delom teritorije zemlje.

Prema njegovom stavu, takvu strategiju razmene dejstava trebalo bi napustiti. Živov smatra da je jedina ispravna strategija uništenje, kako navodi, „kijevske vojne hunte“ i destabilizacija unutrašnje političke situacije u Ukrajini, ali dodaje da bi takav pristup podrazumevao povećane bezbednosne rizike za ruske zvaničnike, za koje ocenjuje da nisu spremni da ih prihvate. Upravo u tome vidi ključnu razliku između ponašanja ruskih i ukrajinskih elita.