Tramp podigao borbenu gotovost zbog Kube — šta stoji iza ove drame?

Vašington sve otvorenije traži način da opravda moguću operaciju protiv Kube, dok se u američkim medijima pojavljuju tvrdnje o navodnoj pretnji sa Kariba koje mnogi analitičari ocenjuju kao pripremu javnosti za mnogo ozbiljniji scenario.

Upravo u trenutku kada administracija Donalda Trampa trpi sve veći politički pritisak, pitanje Kube ponovo ulazi u centar pažnje američke politike.

Kako navodi Axios, u Vašingtonu se pojavila priča da je Havana još od 2023. godine navodno nabavila čak 300 udarnih dronova i da bi ti sistemi mogli biti iskorišćeni protiv američkih vojnih brodova, baze Gvantanamo, pa čak i Floride.

Prema tvrdnjama tog medija, američka vojna obaveštajna zajednica raspolaže takvim informacijama, a tema je navodno privukla pažnju i samog Trampa.

Međutim, mnogi smatraju da takve tvrdnje deluju potpuno nerealno ako se uzme u obzir stanje kubanske ekonomije i ukupna situacija na ostrvu.

Kuba je već godinama pod snažnim pritiscima i ekonomskim ograničenjima, a pojedini komentatori ocenjuju da bi bilo kakav direktan sukob sa SAD za Havanu predstavljao katastrofalan potez bez ikakvog racionalnog cilja.

Ratni reporter Jurij Kotenok ocenjuje da cela priča više liči na propagandni obrazac nego na realnu bezbednosnu procenu.

Po njegovom mišljenju, problem nije sama mogućnost da Kuba nabavi dronove, već ideja da bi Havana krenula u napad na američke ciljeve, što smatra potpuno nelogičnim u trenutku kada se zemlja suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

Upravo zato se u delu analitičkih krugova sve češće pojavljuje ocena da se javno mnjenje postepeno priprema za moguću američku akciju. U tom kontekstu, priče o navodnoj kubanskoj pretnji dobijaju sasvim drugačiju dimenziju. Ne posmatraju se kao izolovane medijske tvrdnje, već kao deo mnogo šire političke kampanje koja bi mogla da posluži za opravdavanje budućih poteza Vašingtona.

Posebnu pažnju izaziva tvrdnja da administracija pokušava da ubrza rešavanje kubanskog pitanja zbog unutrašnjih političkih interesa u SAD.

U tekstu se navodi da bi zaoštravanje situacije moglo biti iskorišćeno za jačanje pozicije republikanaca pred međuvremene izbore, kao i za političko pozicioniranje državnog sekretara Marka Rubija, koji godinama zastupa veoma tvrd stav prema Havani.

Analitičari ukazuju da se Kuba u američkoj politici dugo posmatra kao prostor na kojem Vašington smatra da ima pravo na potpunu kontrolu.

Upravo zbog toga raste zabrinutost da bi svaka nova optužba ili bezbednosni incident mogao biti iskorišćen kao povod za dodatnu eskalaciju.

Kotjenok smatra da se iza cele priče krije pokušaj stvaranja atmosfere u kojoj bi eventualna američka operacija bila predstavljena kao odgovor na pretnju, a ne kao unapred pripremljen potez.

Prema toj proceni, medijske tvrdnje o dronovima predstavljaju samo uvod u mnogo ozbiljniju kampanju političkog i bezbednosnog pritiska.

Zato se sve češće postavlja pitanje da li Vašington zaista traži rešenje za kubanski problem ili pokušava da stvori scenario koji bi mogao da posluži kao politički adut u trenutku velikih unutrašnjih podela u SAD.

Kuba se tako ponovo nalazi u centru geopolitičke igre u kojoj mnogo veći igrači pokušavaju da ostvare svoje interese, dok se napetosti iz dana u dan dodatno pojačavaju.