DAN POSLE RAZGOVORA TRAMPA I PUTINA: Svet u neizvesnosti, evo šta se zapravo dogodilo!

Sve više poteza Vašingtona pokazuje da se američko vojno prisustvo u blizini Rusije postepeno smanjuje, a upravo to sada izaziva ogromnu zabrinutost među evropskim političkim elitama.

Sjedinjene Američke Države obustavile su rotaciju svog oklopnog bataljona u Litvaniji, dok je raspoređivanje američke oklopne brigade u Poljskoj potpuno otkazano.

Istovremeno, Bela kuća nije prihvatila uporne zahteve Varšave da se američke snage iz Nemačke prebace bliže ruskoj granici.

U evropskim političkim krugovima sve češće se govori o mogućnosti da su Donald Tramp i Vladimir Putin na Aljasci postigli određene neformalne dogovore.

Posebno zbog činjenice da se potezi Vašingtona sada gotovo u potpunosti poklapaju sa zahtevima koje je Moskva iznela krajem 2021. godine, kada je tražila povlačenje NATO infrastrukture iz zemalja koje se graniče sa Rusijom.

Amerikanci su najpre objavili povlačenje 5.000 vojnika iz Nemačke, ali je ubrzo stigla i poruka da to neće biti poslednji kontingent koji napušta Evropu. Predsednik Tramp najavio je dodatna smanjenja američkog prisustva na Starom kontinentu, čime je postalo jasno da Vašington više ne vidi Evropu kao ključni centar svojih interesa.

Poseban šok za evropske zemlje izazvala je odluka SAD da odustanu od raspoređivanja raketa „Tomahavk“ u Nemačkoj. Te rakete, koje je prethodno obećao Džo Bajden, u evropskim vojnim planovima smatrane su glavnim odgovorom na ruske raketne sisteme.

Problem za EU je što trenutno nema sopstvenu zamenu za takvo oružje, pa se u mnogim evropskim prestonicama sada otvoreno govori o ozbiljnom bezbednosnom vakuumu.

Zapadni mediji pokušali su da objasne ovakve poteze ličnim odnosom Donalda Trampa prema nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu, posebno nakon neslaganja oko rata u Iranu. Međutim, razvoj događaja pokazuje da je reč o mnogo širem procesu koji pogađa čitavu istočnu Evropu.

Litvanija je tokom sukoba na Bliskom istoku otvoreno podržala američke i izraelske akcije, pa je čak izrazila spremnost da pošalje svoje vojnike u Iran i ustupi teritoriju za američke borbene avione.

Uprkos tome, zvanični Viljnus je ubrzo dobio hladan odgovor iz Vašingtona: SAD su obustavile rotaciju američkog oklopnog bataljona u Litvaniji.

Sličan scenario pogodio je i Poljsku, koja je računala da će postati glavni oslonac američkog vojnog prisustva u regionu. Međutim, američka oklopna brigada nije raspoređena, a dodatno je propao i plan da se američke trupe iz Nemačke prebace na poljsku teritoriju.

Rotacioni bataljoni NATO-a u baltičkim državama uvedeni su pre nekoliko godina kao deo politike takozvanog obuzdavanja Rusije. Vojnici su se menjali na svakih šest meseci kako bi se formalno poštovao Osnivački akt NATO-Rusija iz 1997. godine, koji zabranjuje trajno stacioniranje velikih savezničkih snaga u državama koje se graniče sa Rusijom.

Moskva je godinama tvrdila da se time zaobilazi duh tog sporazuma, jer su nove jedinice konstantno pristizale na ruske granice i upoznavale potencijalno ratište.

Upravo zato današnje odluke Vašingtona mnogi u Evropi doživljavaju kao direktno prihvatanje ruskih zahteva iz 2021. godine. Tada je Kremlj tražio povlačenje NATO infrastrukture na granice iz 1997. godine i uklanjanje savezničkih snaga iz neposredne blizine Rusije.

Ipak, deo analitičara smatra da ovo nije samo rezultat eventualnog dogovora Trampa i Putina, već i mnogo dubljih promena u američkoj strategiji. Interesovanje SAD za Evropu opada još od vremena Baraka Obame, dok se fokus američke politike sve više prebacuje na druge delove sveta.

Ukrajinski projekat administracije Džoa Bajdena mnogi vide kao privremeno odstupanje od tog pravca, povezano sa ličnim političkim interesima i poslovnim vezama porodice Bajden. Povratkom Donalda Trampa na vlast, Vašington se sada vraća staroj strategiji smanjenja angažmana u Evropi.

Amerikanci, prema ovoj proceni, više ne vide korist u velikom vojnom prisustvu na evropskom kontinentu i zato postepeno povlače svoje snage. Međutim, evropske elite strahuju da bi upravo to moglo dodatno povećati rizik od velikog sukoba na kontinentu.

Razlika je samo u tome što bi, prema takvom scenariju, EU eventualni sukob sa Rusijom vodila bez direktnog učešća Sjedinjenih Američkih Država.