iljade građana Srbije poslednjih godina odlaze u Sloveniju u potrazi za većom zaradom i sigurnijom budućnošću. Međutim, iza obećanja o dobrim platama i uređenom evropskom tržištu rada ponekad se krije znatno drugačija stvarnost. Neisplaćene zarade, prekovremeni rad, problemi sa smeštajem i zavisnost od poslodavca samo su neki od rizika sa kojima se suočavaju strani radnici. Najnoviji podaci slovenačke inspekcije rada otkrivaju da kršenje radničkih prava predstavlja ozbiljan problem čak i u zemlji koja važi za jednu od ekonomski najuređenijih na Balkanu.
Prema zvaničnom izveštaju Inspektorata Republike Slovenije za rad, tokom 2025. godine obavljeno je 11.247 inspekcijskih nadzora, a utvrđeno čak 18.215 kršenja različitih propisa.
Inspektori su izrekli 8.015 mera.
Samo u oblasti radnih odnosa utvrđene su 8.592 nepravilnosti, što je više nego prethodne godine.
Najveći broj prekršaja odnosio se na isplatu zarada.
Inspekcija je zabeležila 3.108 nepravilnosti povezanih sa platama, dodacima na zaradu, minimalnom platom i naknadom za godišnji odmor.
Važno je naglasiti da se ovi podaci odnose na sve radnike u Sloveniji, a ne isključivo na strance ili državljane Srbije.
Ipak, oni pokazuju sa kakvim se problemima može suočiti svako ko odluči da radi u ovoj zemlji.
Najviše problema u građevinarstvu, proizvodnji i ugostiteljstvu
Slovenačka inspekcija rada utvrdila je da se najviše nepravilnosti javlja u sektorima koji zapošljavaju i veliki broj stranih radnika.
Na prvom mestu nalazi se građevinarstvo, sa 19,2 odsto utvrđenih nepravilnosti.
Slede prerađivačka industrija sa 11,5 odsto, ugostiteljstvo i turizam sa 10,4 odsto, transport i skladištenje sa 9,6 odsto i trgovina sa 5,1 odsto.
To su upravo delatnosti u kojima posao često traže radnici iz Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja regiona.
Mnogi dolaze preko agencija za zapošljavanje ili neposrednim dogovorom sa slovenačkim poslodavcima.
U oglasima se nude redovne plate, plaćen smeštaj, prevoz i mogućnost dugoročnog zaposlenja.
Međutim, stvarni uslovi ponekad se razlikuju od onih koji su dogovoreni pre dolaska.
Radnici mogu da se suoče sa neočekivanim odbicima od plate, dodatnim troškovima smeštaja, prekovremenim radom ili kašnjenjem zarada.
To ne znači da većina slovenačkih poslodavaca krši zakon. Naprotiv, veliki broj građana Srbije godinama uspešno radi u Sloveniji.
Ali zvanični inspekcijski podaci pokazuju da rizike ne treba potcenjivati.
Poseban problem: Radnik zavisi od poslodavca koji ga je doveo
Za državljane Srbije postoji još jedna važna okolnost.
Zapošljavanje naših građana u Sloveniji regulisano je međudržavnim sporazumom, koji propisuje uslove za dobijanje radne dozvole i pristup slovenačkom tržištu rada.
Prema informacijama Zavoda Republike Slovenije za zapošljavanje, dozvola izdata na osnovu tog sporazuma važi tri godine.
Međutim, tokom prve godine radnik je, po pravilu, vezan za poslodavca koji je za njega pribavio dozvolu, odnosno za njegovog pravnog sledbenika.
Tek nakon prve godine dobija slobodniji pristup slovenačkom tržištu rada i mogućnost da promeni poslodavca u skladu sa uslovima dozvole.
Ova odredba može da stvori osetljiv položaj za radnika koji se suoči sa problemima već u prvim mesecima zaposlenja.
Ako mu plata kasni ili ako uslovi rada nisu onakvi kakvi su dogovoreni, odlazak kod drugog poslodavca ne mora biti jednostavan.
To, ipak, ne znači da radnik mora da trpi nezakonito postupanje.
Slovenački propisi predviđaju zaštitu radničkih prava, kao i određene izuzetke i mogućnosti promene poslodavca kada radni odnos prestane iz razloga za koje je odgovoran poslodavac.
Zato je naročito važno da radnik ne napušta posao niti potpisuje sporazumni raskid pre nego što proveri kako bi takva odluka uticala na njegov radni i boravišni status.
Šta ako poslodavac ne isplati platu?
Upravo su nepravilnosti prilikom isplate zarada bile najčešći problem koji je slovenačka inspekcija rada utvrđivala tokom prošle godine.
To obuhvata kašnjenja plata, neplaćene dodatke, kršenje pravila o minimalnoj zaradi i nepravilnosti u isplati regresa za godišnji odmor.
Za radnika koji je iz Srbije došao u Sloveniju zbog bolje zarade, takva situacija može imati ozbiljne posledice.
Posebno ako je deo prihoda namenjen porodici koja je ostala u Srbiji.
Slovenački zakon, međutim, ne pravi razliku između domaćih i stranih radnika kada je reč o osnovnim radnim pravima.
Strani radnik koji je zakonito zaposlen ima pravo na ugovorenu zaradu, zakonski propisane odmore, bezbedne uslove rada i zaštitu od diskriminacije.
Ukoliko poslodavac ne isplaćuje platu, radnik može da se obrati Inspektoratu Republike Slovenije za rad.
Prilikom prijavljivanja nepravilnosti korisno je sačuvati ugovor o radu, obračune zarade, bankovne izvode, evidenciju radnih sati i prepisku sa poslodavcem.
Ti dokumenti mogu biti važni za dokazivanje potraživanja.
Potrebno je razlikovati inspekcijski nadzor od postupka neposredne naplate neisplaćene zarade. U zavisnosti od okolnosti, radniku može biti potrebna i pravna pomoć za pokretanje postupka pred nadležnim institucijama.
Da li poslodavac sme da zadrži pasoš?
Jedno od najozbiljnijih pitanja u oblasti zaštite stranih radnika jeste zloupotreba njihove zavisnosti od poslodavca.
Radnici ponekad nisu dovoljno upoznati sa slovenačkim jezikom, propisima ili institucijama kojima mogu da se obrate.
Zbog toga su posebno osetljivi na pretnje gubitkom posla, smeštaja ili dozvole za boravak.
Poslodavac nema pravo da radnika prinudom sprečava da raspolaže svojim ličnim dokumentima.
Zadržavanje pasoša protiv volje radnika, pretnje i ograničenje slobode kretanja mogu predstavljati ozbiljne pokazatelje radne eksploatacije.
Slovenačke institucije posebno upozoravaju na opasnost od trgovine ljudima radi radne eksploatacije.
Takvi slučajevi mogu obuhvatati prinudni rad, uskraćivanje slobode, pretnje i druge oblike zloupotrebe.
Radnik koji se suoči sa takvom situacijom treba da potraži pomoć nadležnih institucija, a u slučaju neposredne opasnosti da kontaktira policiju.
Šta naši ljudi moraju da provere pre odlaska?
Pre potpisivanja ugovora sa slovenačkim poslodavcem, radnici iz Srbije trebalo bi pažljivo da provere uslove zaposlenja.
Posebnu pažnju zaslužuje pitanje da li je ponuđena zarada bruto ili neto, koliko iznose troškovi smeštaja, ko plaća prevoz i kako se obračunava prekovremeni rad.
Važno je i da se proveri da li je poslodavac registrovan i da li je postupak dobijanja radne dozvole pokrenut u skladu sa propisima.
Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje na svom zvaničnom sajtu ima posebno uputstvo namenjeno državljanima Srbije, uključujući i informacije na srpskom jeziku.
Prema tim pravilima, ugovor o radu na osnovu međudržavnog sporazuma treba da bude zaključen na najmanje godinu dana.
Administrativne troškove postupka pribavljanja radne dozvole snosi poslodavac, u skladu sa uslovima sporazuma.
Radnici zato treba da budu oprezni prema posrednicima koji traže velike iznose novca uz obećanje da će im „srediti papire“ ili obezbediti siguran posao.
Svaki takav zahtev treba prethodno proveriti kod nadležnih službi.
Gde građani Srbije mogu da potraže pomoć?
Ukoliko se tokom rada u Sloveniji pojave problemi, najvažnije je da radnik zna da postoje institucije koje su nadležne za zaštitu njegovih prava.
Za kršenje propisa o radu može se obratiti Inspektoratu Republike Slovenije za rad (Inšpektorat Republike Slovenije za delo).
Inspektorat se nalazi u Ljubljani, u Štukljevoj ulici 44.
Kontakt telefon je +386 1 208 36 60, a elektronska adresa gp.irsd@gov.si.
Za pitanja radnih dozvola, promene poslodavca i statusa zaposlenja nadležan je Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje.
Građani Srbije mogu da potraže i konzularne informacije u Ambasadi Republike Srbije u Ljubljani.
U Sloveniji deluju i sindikati i organizacije koje pružaju savetodavnu pomoć stranim radnicima.
Najvažnije je da radnici probleme ne pokušavaju da rešavaju isključivo usmenim dogovorima sa poslodavcem, naročito ako se nepravilnosti ponavljaju.
Bolje plate jesu privlačne, ali prava ne smeju ostati na granici
Slovenija je za mnoge građane Srbije prirodan izbor prilikom odlaska na rad u inostranstvo.
Geografski je blizu, jezičke prepreke su manje nego u mnogim drugim evropskim zemljama, a plate su u brojnim delatnostima više nego u Srbiji.
Pored toga, slovenačko tržište rada ima dugogodišnju potrebu za radnicima iz regiona.
Ali ekonomska privlačnost ne sme da prikrije probleme sa kojima se deo zaposlenih suočava.
Izveštaj slovenačke inspekcije pokazuje da nepravilnosti postoje i da su posebno izražene u sektorima u kojima radi veliki broj stranaca.
Istovremeno, broj utvrđenih povreda propisa nije dokaz da je svaki strani radnik izložen eksploataciji, niti da su zloupotrebe usmerene isključivo protiv Srba.
Upravo zato je važno izbegavati generalizacije i pažnju usmeriti na konkretna prava i mehanizme zaštite.
Za građane Srbije koji odlaze u Sloveniju najvažnija poruka je jednostavna: veća plata nije dovoljna ako radnik ne zna šta potpisuje, kome može da se požali i kako da zaštiti svoj boravišni i radni status.
Država Srbija, preko svojih nadležnih službi i diplomatsko-konzularnih predstavništava, takođe ima važnu ulogu u informisanju građana koji odlaze na rad u inostranstvo.
Jer odlazak na privremeni rad ne sme da znači i gubitak mogućnosti da čovek zaštiti svoja prava.
Slovenija mnogim našim ljudima pruža priliku za bolju zaradu i sigurniji život. Ali ta prilika ima stvarnu vrednost samo ako iza obećane plate stoje zakonit ugovor, redovna isplata i poštovanje dostojanstva radnika.
