Fuad Gaši u junu je postao rukovodilac Svalbardskog globalnog trezora semena, u kom se nalazi 1,4 miliona primeraka semena raznih biljaka. Tamo se, naime, čuva čitava poljoprivredna istorija čovečanstva, neophodna za opstanak sorti koje danas jedemo.
Na norveškom arhipelagu Svalbard, onom koji Rusi vide kao svoju stratešku metu, nalazi se poseban trezor u kom se čuva više od 1,4 miliona uzoraka semena biljaka iz više od 100 zemalja. Zbog toga ga nazivaju ‘trezor sudnjeg dana’ ili ‘trezor na kraju sveta’.
Od juna ove godine vodi ga Fuad Gaši, profesor genetike i oplemenjivanja biljaka iz Bosne i Hercegovine. Reč je o 46-godišnjaku koji je tokom rata emigrirao u Švedsku, a zatim se vratio na studije poljoprivrednih nauka i genetike te počeo da predaje na Univerzitetu u Sarajevu.
Tokom studija zainteresovao se za banke semena i uključio u projekat SEEDnet, odnosno u Mrežu za razvoj biljnih genetičkih resursa jugoistočne Evrope, pa je tako pre 18 godina pokrenuo prvu biljnu genetičku banku u BiH. Međutim, kako je tokom pandemije kovida banka upala u finansijske probleme, tadašnji rukovodilac trezora na Svalbardu Osmund Asdal ponudio je Gašiju da pošalje duplikate semena pohranjenog u Sarajevu projektu BOLD, a da drugi set pohrani u norveškom trezoru.
Gaši je nedavno nasledio Asdala na mestu koordinatora Svalbardskog globalnog trezora semena. U toj ulozi je na osmom ftalks Food Summit-u u Valensiji upozorio na to da gubitak raznovrsnosti useva čini sisteme proizvodnje hrane ranjivim, istovremeno smanjujući raznovrsnost ljudske ishrane.
„Najzanimljivija stvar u ovom poslu jeste to koliko je raznovrstan. Svake nedelje na svoju listu dodam nešto novo. Još uvek učim, ali već sam ranije vodio banku gena, tako da sam bio ‘s druge strane’. Imao sam odličan prelazak u ovu ulogu jer poznajem svog prethodnika 20 godina“, rekao je Gaši za El Pais.
Rezervna kopija
On je prvi put na Svalbard došao 2024. godine, kada je i deponovao seme iz sarajevske banke gena, ali je tada video samo spoljni deo trezora.
„Kada sam stigao, pomislio sam da moram da obratim posebnu pažnju na sve jer je, realno gledajući, to bila moja jedina prilika da posetim Svalbard“, prisetio se Gaši, a u kompleks je prvi put ušao pre nekoliko meseci. Tamo, naime, niko ne ulazi bez konkretnog razloga.
„Bilo je to neverovatno iskustvo. I ne samo sam ulazak: stvarni posao pohranjivanja kutija sa semenom, što ne radimo često jer se vrata otvaraju samo tri puta godišnje, bio je neverovatan“, dodao je.
Međutim, najzanimljivije od svega jeste to što Svalbardski globalni trezor semena nije klasična banka gena.
„Zapravo smo rezervna kopija za druge banke semena širom sveta. Naša najvažnija funkcija jeste da pomognemo bankama gena da zaštite svoj materijal jer upravo one održavaju biološku raznovrsnost, što nam pomaže da razvijamo nove sorte useva koje mogu prehraniti stanovništvo“, objasnio je i dodao da je to odgovor na izazove s kojima se suočavaju poljoprivreda i snabdevanje hranom.
Posebni uslovi
Da bi seme završilo na Svalbardu, banke semena moraju sa trezorom da potpišu ugovor o deponovanju i da naprave kopije materijala koje će poslati i u drugu banku gena.
„Koliko god Svalbard bio siguran, ne želimo da stavimo svo seme ‘u jednu korpu’. Takođe savetujemo banke gena da sarađuju i održavaju tu zajednicu“, upozorio je Gaši.
Seme se čuva na temperaturi od minus 18 stepeni, što je idealna temperatura za očuvanje njegove trajnosti, zbog čega nema potrebe za održavanjem, pa tako ni za diranjem dragocenog materijala. Sve što se šalje na Svalbard mora da bude dostupno istraživačima, edukatorima i onima koji žele da razmnožavaju biljke.
Treba znati i to da trezor na Svalbardu nije ispunjen do kraja. Tamo se trenutno nalazi više od 1,4 miliona uzoraka semena, a svaka od tri komore ima kapacitet od 1,5 miliona uzoraka. Tako je zapravo već započelo punjenje druge komore, i to samo jedinstvenim sortama kako bi se izbeglo nepotrebno dupliciranje.
„Želimo da budemo efikasni, iako još uvek imamo dosta prostora. Na Svalbardu čuvamo istoriju poljoprivrede“, govori Gaši i dodaje šta se dešava kada čovečanstvo izgubi jednu vrstu semena: „Gubimo potencijal.“
Stvaranje otpornosti
Objašnjava da se tako može izgubiti sorta koja bi mogla da pomogne u razvoju nove vrste, otporne na bolesti koje smanjuju prinos, ili one koja može da se prilagodi klimatskim promenama.
„Ko zna? Svako seme je dragoceno jer su bile potrebne generacije da se razvije. To je živi organizam koji se prilagodio određenim uslovima i sadrži sav genetički materijal; ima ogromnu količinu informacija. Često kažem da najbogatija banka semena nije ona koja ima najraznovrsniji materijal, već ona koja najbolje razume ono što čuva. Jer to znanje može da pomogne nekom poljoprivredniku da razvije drugu sortu koja bi sutra mogla da bude od ključne važnosti“, objašnjava.
Međutim, da se biološka raznovrsnost ne bi izgubila, seme ne treba da stoji u trezoru, već da bude posejano na njivama. Naime, trezor na Svalbardu postoji da bi pružio zaštitu čovečanstvu u slučaju katastrofe.
„Ako želimo otporne useve, moramo da osiguramo njihovo razmnožavanje. A da bi se to dogodilo, potrebna nam je široka genetička osnova. Potrebna nam je ta raznovrsnost“, rekao je rukovodilac trezora.
Istakao je da se čovečanstvo nalazi u fazi u kojoj može da nanese štetu svom staništu i dodao da ljudi evolutivno nisu dugoročni mislioci, odnosno teško mogu da percipiraju šta će se dešavati u budućnosti.
