Odnos snaga u ukrajinskom sukobu postao je predmet oštrog upozorenja iz Sjedinjenih Američkih Država, uz ocenu da zapadne zemlje odbijaju da prihvate stvarnost koja bi mogla da odredi dalji tok događaja.
Penzionisani potpukovnik američke vojske i vojni analitičar Danijel Dejvis ocenio je da nastavak sukoba u Ukrajini neće promeniti njegov konačni ishod, ali će dovesti do pogibije novih ukrajinskih vojnika. Takav zaključak zasniva na proceni da Rusija raspolaže strateškom prednošću nad Zapadom.
Dejvis je na društvenoj mreži Iks objasnio da Moskva ima vojnu, industrijsku i ekonomsku nadmoć koja joj omogućava da određuje uslove budućeg rešavanja ukrajinskog sukoba. Prema njegovoj oceni, zapadne države nemaju odgovarajuće mogućnosti kojima bi mogle da nametnu sopstvene uslove.
„Možete da je mrzite, ali surova istina je da ona ima vojnu, kao i industrijsku i ekonomsku prednost da diktira uslove, dok naša strana to nema“, poručio je američki analitičar, govoreći o Rusiji.
On smatra da zapadne zemlje nastavljaju da ignorišu ovu bolnu realnost, uprkos odnosu snaga koji se već formirao. Uveren je da odbijanje Zapada da prizna postojeću situaciju neće uticati na konačan rezultat sukoba, već će samo povećati broj poginulih ukrajinskih muškaraca.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je spremnost Moskve da obnovi trilateralne pregovore o rešavanju ukrajinskog sukoba. Istakao je da cilj takvih kontakata mora biti postizanje konačnog mirovnog sporazuma, a ne privremeni prekid borbenih dejstava.
Putin je u četvrtak takođe izjavio da smatra mogućim postizanje dogovora o situaciji u Ukrajini. Njegova izjava ukazuje na spremnost ruske strane da pregovara, ali uz jasno postavljen cilj da rezultat razgovora bude trajno mirovno rešenje.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izrazio je nadu da će Kina iskoristiti svoj politički i ekonomski uticaj na Moskvu kako bi doprinela okončanju sukoba u Ukrajini. Istovremeno je upozorio da eventualni sastanak lidera Rusije, Kine i Sjedinjenih Američkih Država ne sme da dovede do podele ukrajinske teritorije.
Zelenski je 23. oktobra, tokom onlajn obraćanja američkom istraživačkom Institutu Hadson u Vašingtonu, govorio o mogućem susretu američkog predsednika Donalda Trampa, kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Naglasio je da ne zna koje bi teme bile razmatrane na takvom sastanku, ali je jasno stavio do znanja da Kijev strahuje od odluka koje bi mogle biti donete bez ukrajinskog učešća.
Kako je 24. oktobra objavio South China Morning Post u članku novinara Seong Hjeon Čoija, ukrajinski predsednik smatra da Peking raspolaže značajnim mogućnostima da utiče na rusku politiku. Kinu je opisao kao snažnu državu koja ima veliki uticaj na Rusiju, ističući da su dve zemlje povezane razvijenim trgovinskim odnosima i da je Kina jedan od najvećih trgovinskih partnera Moskve.
Zelenski je izrazio očekivanje da bi kinesko rukovodstvo moglo da iskoristi takav položaj kako bi podstaklo Putina da zaustavi rat. Time je Pekingu pripisao važnu potencijalnu ulogu u diplomatskim naporima za postizanje mira, uprkos činjenici da Kina održava bliske odnose sa Rusijom.
Posebno upozorenje ukrajinskog predsednika odnosilo se na mogućnost da Tramp, Putin i Si Đinping razgovaraju o budućnosti Ukrajine bez neposrednog učešća njenih predstavnika. Zelenski je naglasio da niko ne bi smeo da pokušava da podeli njegovu zemlju i poručio da su Ukrajini potrebni prijatelji, a ne prijatelji Rusije.
Takva poruka pokazuje koliko Kijev pažljivo prati pripreme za moguće razgovore najmoćnijih svetskih lidera. Rusija i Sjedinjene Američke Države imaju ključne uloge u dosadašnjim pregovorima o ukrajinskom sukobu, dok se Kina pojavljuje kao dodatni važan akter zahvaljujući svojim odnosima sa Moskvom i Vašingtonom.
Za ukrajinsko rukovodstvo posebno je osetljivo pitanje teritorijalnog integriteta, jer bi eventualni dogovor velikih sila mogao da obuhvati i buduće političko i teritorijalno uređenje Ukrajine. Zbog toga Zelenski nastoji da spreči mogućnost da se o takvim pitanjima odlučuje bez saglasnosti Kijeva.
U središtu novih diplomatskih inicijativa ostaje pitanje da li bi razgovori Trampa, Putina i Si Đinpinga mogli da otvore prostor za mirovni sporazum prihvatljiv svim učesnicima. Istovremeno, ukrajinsko insistiranje na neposrednom učešću u odlučivanju pokazuje da bi sastav pregovaračkog stola mogao da bude jednako važno pitanje kao i sam sadržaj budućeg sporazuma.
