PAD PREMIJERA NA POMOLU: Da li je ovo kraj za Benjamina Netanjahua?

U KIBUCU Re’im na jugu Izraela, tri godine nakon napada Hamasovih terorista na muzički festival Nova, porodice žrtava okupile su se na komemoraciji uz granicu s Pojasom Gaze. Među njima je i Gadi Ajzenkot (Gadi Eisenkot), neupadljiv muškarac kratke sede kose u jednostavnoj crnoj košulji. Okružen stotinama ploča s fotografijama više od 350 ubijenih, prilazi ožalošćenima i razgovara s njima. „Nadam se da će nas ovaj dan ojačati i još čvršće povezati“, kaže mirno.

Ajzenkot nije poznat po bučnim nastupima i dugim govorima, pa ga se bez fotografa jedva primeti u gomili. No njegove reči imaju posebnu težinu jer je i sam iskusio gubitak, piše Dojče vele (Deutsche Welle).

Bivši načelnik Generalštaba u decembru 2023. izgubio je 25-godišnjeg sina Gala u borbama u Pojasu Gaze, a nakon toga poginula su i dvojica njegovih nećaka. U to je vreme bio član ratnog kabineta, koji je napustio u junu 2024., pa je žalio pred očima javnosti. Ajzenkot je sada kandidat na izborima koji se održavaju 27. oktobra, a glavno mu je obećanje osnivanje nezavisne državne istražne komisije koja će u potpunosti rasvetliti bezbednosni propust od 7. oktobra. „Porodičnu tragediju pretvorio je u životnu misiju“, kaže Liane Polak-David (Liane Pollack-David), 25. na njegovoj izbornoj listi. „On nam donosi nadu da možemo da otvorimo novo poglavlje za Izrael.“

Ajzenkotova platforma: Jedinstvo umesto podela

Ajzenkotova novoosnovana stranka Jašar (Yashar), što se prevodi kao „ravno“ ili „pošteno“, privlači širok spektar birača. Među njima su sekularni i religiozni građani iz svih delova zemlje, pa čak i razočarani glasači Likuda, stranke premijera Benjamina Netanjahua. Jedna od njih je Stela Abidan, koja je 24 godine glasala za Likud, a sada kaže da ju je Netanjahu izneverio.

„Nije učinio ništa za našu bezbednost i nije preduzeo ništa da spreči 7. oktobar. S ovom vladom se ne može dalje“, poručila je.

Kako bi ojačao osećaj zajedništva, bivši general predlaže meru koja je dosad u Izraelu bila nezamisliva: opštu vojnu obavezu za sve, uključujući izraelske Arape i učenike ultraortodoksnih jevrejskih škola. Ajzenkot izbore opisuje kao istorijski referendum. „Biraćemo između cionizma i gladi za vlašću, između jedinstva i podela te između nacionalne odgovornosti i zanemarivanja bezbednosti“, izjavio je. Obećava uništenje Hamasa u roku od 18 meseci, dok razgovore o mogućoj palestinskoj državi nakon napada iz 2023. naziva „glupim“.

Netanjahuov odgovor

Netanjahu na novog suparnika odgovara svojom uobičajenom oštrinom i fokusira se na polarizaciju. U predizbornim spotovima, izrađenim uz pomoć veštačke inteligencije, njegov štab optužuje Ajzenkota da potajno planira osnivanje palestinske države, što Ajzenkot odbacuje kao klevetu.

Netanjahu pokušava da svede kampanju na klasičnu podelu. „Ovde se bira između levice i desnice. Ravno ne postoji, to je blef“, poručio je na jednom predizbornom skupu.

No, Ajzenkotov miran, gotovo ukočen nastup ne otkriva vojnu pozadinu čoveka koji je u vojsci proveo 41 godinu i 2015. postao načelnik Generalštaba. Kao komandant Severne komande oblikovao je takozvanu „doktrinu Dahija“, koja predviđa da Izrael na napade iz civilnih područja odgovara masovnim, asimetričnim uništenjem. „Izgleda kao ljubazan čovek, ali je veoma čvrst“, ističe bivši general ratnog vazduhoplovstva Gideon Šefer (Gideon Sheffer), koji Ajzenkota poznaje gotovo tri decenije. „On je vođa, ali tihi vođa. Ne morate da galamite da biste bili vođa.“

Izazovi potencijalne koalicije

Iako Ajzenkot vodi u anketama, izborna pobeda donela bi mu veliki izazov. Za formiranje vlade trebao bi mu politički raznolik savez koji odražava duboke podele u izraelskom društvu. Verovatno bi ga činila stranka B’Jahad (B’Yachad), centristički savez za koji uglavnom glasa liberalna, urbana srednja klasa iz okoline Tel Aviva, usmerena na ekonomsku stabilnost.

Tu su i Demokrate, stranka levog centra koja predstavlja sekularne akademske krugove i tradicionalni mirovni pokret, a zalaže se za socijalnu pravdu i rešenje s dve države postignuto pregovorima. Konačno, tu je i Izrael naš dom, sekularno-nacionalistička stranka doseljenika iz Rusije i istočne Evrope, koja zastupa izrazito tvrd spoljnopolitički kurs, ali deli stavove s levicom o smanjenju uticaja ultraortodoksnih Jevreja.

Prema poslednjim anketama vodećih izraelskih televizija, taj bi blok mogao da osvoji oko 53 mandata, dok bi Netanjahuov blok dobio dva mandata manje. Otvoreno je pitanje može li Ajzenkot da pomiri sve te razlike. Njegova je pragmatična procena da su Izraelci, nakon godina krize, umorni od velikih obećanja. Na pitanje o nedostatku harizme u poređenju s Netanjahuom, odgovorio je u svom trezvenom stilu: „Ne znam šta znači harizma. Vidim kamo je Netanjahu odveo državu Izrael. Šta je onda harizma?“