Donald Tramp želi da biračima pokaže da može da obuzda rast troškova života, pa je najavio dogovor sa Rusijom o isporuci dizela. Ipak, ograničene količine i nepoznata dinamika isporuka dovode u pitanje koliko brzo bi potrošači mogli da osete pojeftinjenje.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dogovorio isporuku više miliona tona dizela na američko i svetsko tržište, uz očekivanje da će to dovesti do brzog pada cena goriva.
Tramp je na društvenoj mreži Truth Social naveo da bi Rusija odmah trebalo da isporuči više od 300.000 tona dizela, još 500.000 tona tokom novembra, a zatim dodatnih milion tona. Prema njegovoj objavi, u kratkom roku moglo bi da bude isporučeno još tri miliona tona goriva.
Američki predsednik je ocenio da će ove isporuke doprineti brzom i značajnom smanjenju cena dizela u SAD i širom sveta. Kao jedan od svojih glavnih prioriteta naveo je snižavanje troškova goriva za američke poljoprivrednike, stočare i prevoznike.
Dogovor je objavljen nakon telefonskog razgovora Trampa i Putina. Prema ranijim najavama, razgovor je trebalo da bude posvećen i sumnji na pojavu kuge u Rusiji.
Potpuni američki zaokret
Najava predstavlja zaokret u odnosu na američku politiku zabrane uvoza ruske nafte i gasa, uvedene 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tramp je prethodnog meseca potpisao zakon kojim su predviđene dodatne sankcije ruskim zvaničnicima, bankama i tankerima, kao i mogućnost uvođenja visokih carina na robu iz zemalja koje kupuju ruske energente.
Američko Ministarstvo finansija saopštilo je nakon Trampove objave da izdaje privremenu dozvolu kojom se omogućava isporuka ruskog dizela na svetsko tržište. Ipak, nisu odmah objavljeni detalji o tome ko će platiti isporuke, kojim putem će gorivo biti transportovano i kada bi dodatne količine mogle da stignu do kupaca.
Ruski predsednički izaslanik Kiril Dmitrijev ocenio je da bi saradnja Rusije i SAD u oblasti energetike bila korisna za svetsku ekonomiju.
Piši – briši
Tramp je pre samo tri nedelje potpisao zakon kojim se odobravaju nove sankcije i carine zemljama koje uvoze rusku naftu i gas. Sada najavljuje dogovor sa Putinom o isporuci stotina hiljada tona ruskog dizela na američko i svetsko tržište u narednim mesecima.
Ovaj zaokret dolazi u trenutku kada američki predsednik pokušava da ublaži nezadovoljstvo građana zbog rasta cena goriva i drugih troškova života. Poskupljenja su posebno pogodila poljoprivredne savezne države, u kojima dizel pokreće mašine na farmama i kamione kojima se proizvodi prevoze do kupaca.
Ajova, Kanzas, Teksas i Ohajo, države u kojima poljoprivreda ima značajnu ulogu, postale su važne političke tačke uoči izbora na kojima će biti odlučeno da li će republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom.
Pritisak zbog cena goriva
Trampova administracija poslednjih meseci pokušava da pronađe načine da ublaži ekonomske posledice rata. Američki predsednik je vršio pritisak na evropske saveznike da dodatno koriste svoje rezerve nafte, odložio je naplatu saveznih poreza na gorivo i dozvolio da se zalihe namenjene poljoprivredi koriste i za međudržavni drumski transport.
Tramp je takođe obećao da neće obnavljati napade na Iran pre novembarskih izbora, što je neuobičajeno otvoreno priznanje političkih posledica koje sukob ima po njegovu administraciju.
Dogovor sa Putinom predstavlja najnoviji i najupadljiviji pokušaj da se smanje troškovi energije. Međutim, detalji sporazuma još nisu poznati. Nije jasno kako će rusko gorivo biti dopremljeno na svetsko tržište, niti šta bi Moskva, osim prihoda u stranoj valuti, dobila zauzvrat.
Zelenski: Poklon Putinu
Najava je izazvala kritike ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je dogovor nazvao „poklonom“ Putinu. Zelenski je upozorio da bi Rusija takvu odluku mogla da uzvrati „terorom i izdajom“.
„Dozvoliti Rusiji da prodaje naftne derivate znači ulagati u rat koji treba okončati, a ne produžavati“, napisao je Zelenski na društvenoj mreži Iks.
Dogovor bi mogao da izazove i nezadovoljstvo evropskih saveznika Vašingtona, kao i američkih političara koji smatraju da bi prihodi od prodaje energenata mogli da pomognu finansiranju ruskog rata u Ukrajini.
