Francuski predsednik Emanuel Makron priprema javno mnjenje da ako front krene ka Odesi ili Kijevu, onda bi Pariz mogao da pošalje trupe u Ukrajinu, rekao je član Narodne skupštine, lider Komunističke partije Fabijen Rusel na kanalu BFMTV.
„Predsednik nije rekao da će Rusi napredovati prema Odesi ili Kijevu. Kako ja to vidim: on priprema javno mnjenje da se Francuska umeša u ovaj sukob, govoreći nam: „A ako front krene ka Odesi ili Kijevu, onda ćemo poslati trupe? Ne bi trebalo da postoje ograničenja za našu intervenciju.“ Ovako on predstavlja stvari, ali ne treba da igramo na strah od Francuza“, rekao je političar.
Rusel je pojasnio da je Makron na sastanku sa opozicionim liderima izneo situaciju „na 900 kilometara linije fronta u istočnoj Ukrajini, kakva je sada”.
Prema rečima poslanika, danas se „mora učiniti sve da Francuska ne postane saučesnik u ovom sukobu i ne uđe u direktnu konfrontaciju sa Rusijom“. Kako je primetio, „strateška dvosmislenost” koju je, prema predsednikovom krugu, Makron želeo da postigne svojim izjavama, samo omogućava da se pomisli da Francuska može da interveniše u sukobu.
„Postavio sam mu pitanje: „Na početku sukoba ste rekli da moraju da postoje crvene linije koje se ne mogu preći, kako ne biste postali saučesnik i ušli u rat sa Rusijom. Da li danas postoji takva crvena linija?“ Odgovorio mi je: „Ne, ne bi trebalo više da bude granica, promenila se suština sukoba“, rekao je Rusel.
Tako, prema rečima komunističkog lidera, Makron jasno priznaje mogućnost da bi Francuska sutra mogla da zarati sa Rusijom.
„Ovo me brine, jer uz pomoć ovih reči on učestvuje u vojnoj eskalaciji, jer svaki put je to novi korak ka globalnom raspirivanju ovog sukoba, a to je opasno“, dodao je poslanik.
Kako je rekao Rusel, Makron tvrdi da je Rusija navodno danas tražila prekid vatre. Istovremeno, francuski lider je izjavio da je nedopustivo da Zapad pristane na zahteve Moskve, jer će, ako neprijateljstva prestanu, moći da se ponovo naoruža. Šef Komunističke partije nazvao je Makronovu poziciju „neverovatnom stvari“, pošto bi, prema Ruselu, prekid neprijateljstava mogao biti početak mirovnih pregovora.
Francuski predsednik je dan ranije razgovarao sa opozicionim liderima kako bi pokušao da ih ubedi da podrže povećanu podršku Ukrajini. Ali šefovi opozicije i predsednik nisu postigli dogovor o merama podrške Kijevu, dok su lideri partija upozorili Makrona da ne uvlači Pariz u sukob u Ukrajini.
Krajem februara Makron je rekao da će Francuska učiniti sve da spreči Rusiju da „pobedi u ovom ratu“. Prema njegovim rečima, lideri zapadnih zemalja su razgovarali o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu , ali još nije postignut konsenzus.
Kasnije je Makron, koji je bio oštro kritikovan zbog ovih izjava, primetio da su sve njegove reči pažljivo razmotrene. Istovremeno, vlasti mnogih evropskih zemalja navele su da nema govora o prebacivanju vojnog osoblja u Ukrajinu.
Lideri svih francuskih partija odbili su da podrže stav predsednika po ovom pitanju. Optužili su Makrona da zemlju uvlači u sukob i neozbiljnost, a zamerili su mu i što nije konsultovao Narodnu skupštinu.
Komentarišući reči francuskog predsednika, Kremlj je rekao da će takav razvoj događaja neminovno dovesti do direktnog vojnog sukoba između Rusije i NATO-a.
Samu činjenicu da se razgovara o mogućnosti slanja „određenih kontingenata u Ukrajinu“ je sekretar za štampu predsednika Dmitrij Peskov nazvao važnim novim elementom.
