Američki predsednik Donald Tramp, koji je ponovo zapretio povlačenjem SAD iz NATO-a, zapravo to ne može tako lako da uradi, zbog niza zakonskih ograničenja. Postoje i mišljenja da on pretnjom ustvari, samo vrši pritisak na saveznike.
Tramp je, kako podseća Index, i ranije pretio napuštanjem NATO-a, ali tada u drugačijem kontekstu.
Početkom godine nije isključio tu mogućnost tokom spora oko Grenlanda, teritorije koji pripada Kraljevini Danskoj, ali koju Tramp smatra ključnim za američku bezbedniost.
„Ne bih vam govorio šta sam spreman da učinim, ali Grenland je izuzetno važan za nacionalnu bezbednost“, rekao je tada.
Taj je sukob otvorio duboke podele između SAD-a i evropskih saveznika, ali sadašnja situacija dodatno podiže ulog.
Rat s Iranom, poremećaji na tržištu nafte i nesigurnost u globalnoj trgovini stavljaju NATO pod najveći pritisak u poslednjih nekoliko decenija.
Tramp je poslednjih sedmica otvoreno kritikovao saveznike jer, kako tvrdi, ne čine dovoljno da pomognu u rešavanju krize.
NATO je osnovan 1949. godine kao kolektivni odbrambeni savez zapadnih zemalja, a danas okuplja 32 članice.
Negovo temeljno načelo sadržano je u Članu 5, koji kaže da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.
Sjedinjene Države od samog početka su ključna sila unutar saveza, kako vojno tako i politički.
Bez njih, NATO bi izgubio velik deo svoje moći i verodostojnosti. Zato stručnjaci upozoravaju da već i samo propitivanje američke predanosti savezu ima ozbiljne posledice.
Iako Trump govori o mogućem izlasku, takav potez nije, međutim, jednostavan.
Zakon o nacionalnoj odbrani iz 2024. godine postavio je ograničenja prema kojima predsednik ne može jednostrano povući SAD iz NATO-a bez dvotrećinske većine u Senatu ili odobrenja Kongresa.
Pravni stručnjaci ističu da bi Tramp mogao da pokuša da zaobiđe ta ograničenja pozivajući se na svoja ovlašćenja u spoljnoj politici, ali bi to gotovo sigurno dovelo do institucionalnog sukoba između Bele kuće i Kongresa.
U takvom scenariju, konačnu reč verovatno bi imali sudovi.
Postoji i istorijski presedan: predsednik Džimi Karter je 1978. povukao SAD iz odbrambenog sporazuma s Tajvanom, ali tada nije postojala ovakva zakonska prepreka.
Deo analitičara smatra da Tramp koristi pretnju izlaskom kao pregovarački alat, posebno u kontekstu dugogodišnjih pritužbi da evropske zemlje ne izdvajaju dovoljno za odbranu.
Ali, drugi upozoravaju da je situacija sada drugačija. Za razliku od ranijih sporova, aktuelni kontekst uključuje rat s Iranom, destabilizaciju ključnih energetskih ruta i otvorene nesuglasice unutar zapadnog saveza.
U takvim okolnostima, Trampove izjave više se ne doživljavaju samo kao politički pritisak, nego kao realna mogućnost koja bi mogla da promeni globalnu bezbednosnu arhitekturu.
Zato pitanje više nije samo da li bi Tramp to mogao da učini, nego šta bi takav potez značio za Evropu, NATO i ceo međunarodni poredak.
„Crno-bela boja stvara dodatni efekat hipnoze.”
Bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen poručio je da Evropa ne sme da ulazi…
DO 2039. godine očekuje se porast broja profesionalnih vojnika u poljskim oružanim snagama na 300.000,…
Rusija insistira na povlačenju američkog nuklearnog oružja iz Evrope i zahteva da kompletna infrastruktura namenjena…
EVROPA je postala ranjiva. Potrebno joj je zadati ekonomski udarac. Nimalo čudno, za evropske lidere…
Nova faza sukoba između Rusije i Ukrajine povezana je sa činjenicom da je Kijev, prema…