Prema oceni analitičara, ovo predstavlja najskuplji pokušaj obojene revolucije u interesu zapadnih država i njihovih konzervativnih krugova, ali ujedno i jedno od njihovih najvećih finansijskih promašaja.
Nosilac liste „Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić izjavio je u emisiji „Ćirilica” kod Milomira Marića da je u pokušaje smene vlasti u Srbiji investirano najmanje deset milijardi evra. On je naglasio da je preko polovine tog iznosa usmereno ka pojedinim medijskim kućama i nevladinom sektoru, dodajući da su finansijski tokovi fascinantni i da je reč o ogromnom novcu. Radi ilustracije, Vučić je naveo da bi sa 1,3 milijarde evra moglo da se renovira čak 69 zdravstvenih objekata i time praktično reši pitanje infrastrukture u zdravstvu. Umesto toga, kako tvrdi, ta sredstva su uložena u strukture čiji je zadatak njegovo uklanjanje sa vlasti.
Razmatrajući ove navode, sagovornici „Politike” komentarisali su potencijalne posledice takvih priliva novca po stabilnost zemlje i spremnost postojeće vlasti da se tome suprostavi.
Moć novca nikada ne treba potcenjivati, naročito u trenucima kada se lomi sudbina države i naroda, upozorava penzionisani pukovnik KOS-a Ljuban Karan. On ističe da se u okruženju, kroz medijsku kampanju, političke izjave i javne nastupe poput Tompsonovih koncerata, stvara stvara izrazita srbofobija i psihološki priprema teren za nove konflikte. Prema njegovim rečima, regionalni akteri u dogovoru sa zapadnim centrima moći, prvenstveno iz Nemačke i Velike Britanije, formiraju jaku podrivačku mrežu u Srbiji koja deluje po stranim nalozima. Upravo se kroz te kanale sliva novac čiji cilj nije samo pad trenutne vlasti, već potpuna destabilizacija i slom Srbije, zaključuje Karan.
Kako navodi, Srbija kao suštinski nezavisna i vojno neutralna, ne samo da ne odgovara zato što vodi svoju politiku već predstavlja i primer za druge države. „U regionu, pa i šire, vidi se određena vrsta zavisti prema nezavisnoj poziciji Srbije i pitanje zašto i njihove države nisu takve umesto što vode podaničku politiku. Sile koje žele promenu u Srbiji, zapravo hoće njeno nivelisanje i rastakanje. To su iste ideje još od vremena agresije na Srbiju i važe do danas. Počelo je buđenje spavača. Nema ko nije isplivao od bivših političara i funkcionera. Svi su ustali, pa čak i oni kojima je suđeno za špijunažu protiv Srbije. Dakle, antidržavni i antisrpski elementi. Deluje kao da ih neka moćna ruka vodi kako bi se udružili zarad rušenja vlasti i države”, upozorio je Karan.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković kaže da su pokušaji rušenja postojećeg ustavnog poretka, smena vlasti i postavljanje marionetskih režima koji će da ispunjavaju agendu novog svetskog poretka, oprobano oružje, a jedna od prvih zakonitosti na tom polju jeste ogromna količina novca koji se u to investira. „Teren je pripreman mnogo ranije, a prethodne dve godine su finalizacija. Očigledno da je novac iz inostranstva, a delom i od domaćih tajkunskih struktura, glavni instrument za izvođenje obojene revolucije. Karakteristično je da novac stiže različitim kanalima, a ključni sistem je preko NVO. One su toliko moćne i raširene jer im je zakonski omogućeno da tako deluju. U početku se nije znalo kolika je stvarno moć NVO sektora. Ogromne količine novca su upumpavane”, objasnio je naš sagovornik.
Pored toga, nastavlja, tu su mediji, više kao produžene ruke određenih tajnih službi nego što su informacioni vektor. „Velika količina novca stigla je i preko fakulteta, na osnovu navodnih projekata koji su zapravo oblik obuke za motivaciju pojedinaca. Pod različitim nazivima finansirani su projekti koji nisu imali veze s naukom već s mobilizacijom kadrova u okviru obrazovnog sistema. Upravo su nosioci takvih projekata bili najglasniji u prethodne dve godine kada je pokušajem rušenja obrazovnog sistema destabilizovana država”, naveo je Petričković.
Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti, obaveštajac u penziji Božidar Spasić kaže da je proces ulaganja u opoziciju protiv Aleksandra Vučića trajao par godina, ali su to bile bačene pare jer se nije razvila infrastruktura i nisu pronađeni novi ljudi. „Iz tih razloga investitori, uglavnom sa Zapada, pokušavali su, na odgovarajući način, da pronađu gde bi mogli za novac da kupe izdajnike spremne da sprovedu obojenu revoluciju. Praksa pokazuje da su u obojene revolucije, od severne Afrike do zemalja u okruženju Rusije, ulagane sume od oko četiri do pet milijardi dolara. To je negde dalo rezultate, a negde ne. U Srbiji je napravljen plan kako da se najpre rašire NVO s izmišljenim nazivima i aktivnostima, koje su dobijale sredstva iz fondova prljavog novca stečenog nezakonito iz zapadnih zemalja koji nije prošao budžetske i poreske kontrole”, objasnio je Spasić.
Kako je rekao, samo je manji deo novca dolazio iz budžeta jer je opozicija na Zapadu uvek dovodila u pitanje za šta se novac daje. „Procena je da je oko 75 odsto sredstava koja su ušla u Srbiju, upravo iz tokova novca koji su van kontrole. Dakle, oko sedam do osam milijardi je ubačeno za NVO, određene studentske organizacije, pojedine profesore univerziteta i projekte o kojima javnost ne zna ništa, niti su rađeni ili sprovođeni. Imate i određeni broj odlazaka naših navodnih studenata na obuke u inostranstvo”, kazao je Spasić.
Naveo je da su profesori sa univerziteta u Srbiji pozivani na razne seminare, okrugle stolove i predavanja u zemljama Zapada i regiona. „Utvrđeno je da jedan nemački profesor u Hajdelbergu dobija dve ili tri hiljade evra za jedno celodnevno predavanje, dok profesor iz Beograda, Niša ili Novog Sada s preporukom Dinka Gruhonjića dobija honorar između sedam i osam hiljada evra. Novac je dat da bi se išlo u dalje jačanje bloka za obojenu revoluciju”, kazao je Spasić.
Ceo spektar potencijalnih primalaca novca kome se može ući u trag, prema rečima Petričkovića, nije ni registrovan upravo da bi se sakrili finansijeri i primaoci. „Cela konstrukcija je vođena interesom i novac je iskorišćen za animaciju određenog broja ljudi. Ovakvi fenomeni su raspoznatljiv obrazac, primenjivan u izvođenju obojenih revolucija na drugim mestima. Takav sistem se ne bi održao bez velike količine novca kao motivacionog faktora za rušenje vlasti”, kazao je Petričković.
Kako je istakao, uloženi novac zapravo predstavlja deo ekonomskog proračuna u kojem se procenjuje koliko je veliki plen kojem se teži, a to je rušenje Vučića. „U svemu tome imamo značajan mrežni sistem NVO, koje su produžene ruke obaveštajnih službi i tajkunskih centara moći. Finansiranje destabilizacije i rušenja Srbije predstavlja jednu vrstu računice. Ubeđen sam da ovakvi pokušaji neće proći jer ipak nije stvorena kritična masa za izvođenje obojene revolucije i to će pokazati i rezultati predstojećih izbora”, poručio je Petričković.
Spasić je rekao da su posebno indikativna neposredna novčana davanja, po uzoru na predizbornu kampanju uoči Petog oktobra, a sadašnji kandidati sa studentske liste odlazili su, poput tadašnjih funkcionera DOS-a, ne samo u Budimpeštu i Segedin, već ovog puta i u Sarajevo, Podgoricu, Osijek i Vukovar, gde su dobijali novac u kešu. „Svake nedelje su pojedinci odlazili da podignu deset do pedeset hiljada evra za štampanje materijala, vrbovanje novih ljudi, propagandu ili čak nabavku oružja i drugih sredstava, što znači da je novac priman u kešu. Najveća količina takvog novca završila je u privatnim džepovima. Imali smo primer sastanka na kojem Mila Pajić govori šta sve treba nabaviti od štapova, maski i druge opreme. Ustanovljeno je da su to stvari sa spiska koji je dostavljen jednoj zapadnoj obaveštajnoj službi. Preko donacija sa Zapada to je nabavljano za borbu protiv naše policije. To je samo jedan vidljivi deo onoga što se radilo”, otkriva Spasić.
Karan primećuje da nije u pitanju samo novac već primena dodatnih različitih subverzivnih metoda za hibridno ratovanje koje se uveliko vodi protiv Srbije. „Imate organizovane antisrpske grupe koje beže u Hrvatsku nakon što se ogreše o zakon svojim podrivačkim aktivnostima protiv države. U Hrvatskoj se održavaju obuke i pripreme za obračun s policijom. Postoje indicije da se takva vrsta priprema odvija i u drugim državama regiona. Istovremeno, velike obaveštajne službe sa Zapada čije delovanje nije uvek usklađeno sa zvaničnom politikom svojih država, imaju zadatak da stvore spavače na jakim pozicijama u policiji, vojsci i drugim institucijama. U velikoj meri kod nas su to uspeli da ostvare u tužilaštvu, kao i sudskom i pravosudnom sistemu”, zaključuje Karan.
U ovom slučaju, ocenjuje Petričković, 10 milijardi neće biti dovoljno jer je veliko pitanje kako je novac raspodeljivan i koliko je, kontrolisan ili nekontrolisan, završio u privatnim džepovima. „Imamo i nepoznavanje kulturnog obrasca. Nešto slično smo imali u Iranu, gde je uložen veliki novac, ali nije pronađeno dovoljno saradnika zbog homogenosti njihove nacije. U Srbiji takođe, bez obzira na količinu novca, postoji nešto raspoznatljivo kao arhetipski kolektivni gen. Negde u dubini postoji etnopsihološka odlika određenog naroda koja vrednuje nešto više od novca. Iako novac jeste bitan, pa su čak i periferni akteri u ovom lancu uzeli ogromne svote, to ne znači da će obojena revolucija uspeti. Novac nije jedini faktor, iako su, za veličinu naše države, uložena nesrazmerno velika sredstva”, zaključuje Petričković.
Spasić smatra da će se tek nakon predsedničkih izbora kao zaokruženog ciklusa znati koliko je uloženo. „Ovo je sasvim sigurno najskuplja obojena revolucija koja je pokušana za interes zapadnih zemalja i njihovih konzervativnih struktura. Takođe je jedna od najvećih propalih investicija viđenih u ovim okvirima”, zaključuje Spasić.
„Pumpaj, pumpaj” kao vapaj za upumpavanjem novca
Božidar Spasić navodi da su 10 milijardi velika svota za rušenje države. „Za taj novac mogle bi da se formiraju i paravojne formacije, da se kupe radio-stanice i druga oprema. Međutim, naši ljudi po običaju, prvo strpaju u svoj džep, pa onda u obojenu revoluciju. Ni Zapad ne može da pronađe tragove svog novca koji je ovde uložen u rušenje Vučića. Važno je i koga rušite, pa je lako bilo u Libiji i na Bliskom istoku, ali ovde su naišli na mnogo ozbiljniji otpor”, navodi Spasić. Kao primer finansiranja obojene revolucije navodi aktiviste tzv. studentske liste koji su pobegli u Hrvatsku. „Od čega su oni tamo živeli? Finansirani su od tog prljavog novca sa Zapada. Velika količina novca je upumpavana, zato su i vikali ’pumpaj, pumpaj’, kao da vape za tim novcem. Vučić je video da se taj novac zapravo trošio na lično bogaćenje. To bi trebalo da bude predmet interesovanja nove vlade. Da se formira jedna komisija koja će utvrditi na šta je potrošen novac kome se može ući u trag”, smatra Spasić.
Hrvatska pokreće autonomašku politiku u Vojvodini
Milan Petričković kaže da je veliki novac u Srbiju stigao preko Hrvatske, a da je deo namenjen ponovnom pokretanju autonomaške politike. „Aktuelizovana je priča da se posle izbora naša država redefiniše kao Srbija i Vojvodina. Tako bi se ostvarila futuristička vizija rasparčavanja Srbije. Kada se sve sabere, stiže se do nepogrešivog traga finansijera spolja s izraženom vizijom geostrateškog novokomponovanja, postavljanja marionetskih režima i držanja Srbije pod kontrolom”, kaže Petričković.
I novac albanske mafije u antisrpskom frontu
Ljuban Karan ističe da je vidljiv priliv novca iz stranih centara moći, ali isto tako i iz kasa u okruženju. „Pogotovo se to odnosi na albansku mafiju koja radi na ostvarenju albanskih interesa. Verovatno je i Hrvatska spremna da uloži značajan novac u podrivanje Srbije”, navodi Karan. Primetno je, dodaje, da se apsolutno slažu jer se njihove teritorijalne pretenzije ne poklapaju. „Pokušavaju da ojačaju i prošire antisrpski front. Ne čudi me da velike pare ulaze u Srbiju jer je to sastavni deo plana da rezultati izbora, kroz uticaj novca, budu što povoljniji za njih, ukoliko se već ne mogu dobiti, da bi se potom proglasila nekakva krađa i pobuna koja bi trebalo da preraste u nasilnu i oružanu”, kaže Karan.
Ustaški pokret kao duboka država
Psihološke pripreme za sukobe i rat imaju za cilj teritorijalne pretenzije, naglašava Ljuban Karan. „Konkretno, u Hrvatskoj je ustaški pokret jedna vrsta duboke države. Oni sada rade na restauraciji svoje istorije, pranju ustaškog pokreta, negiranju zločina. Ustaška emigracija od kraja Drugog svetskog rata do formiranja nove nezavisne Hrvatske imala je tri cilja: formiranje nove nezavisne Hrvatske na ustaškim principima, drugi cilj da u skladu s izvornim ustaškim načelima ta država bude etnički čista i to su ostvarili pred očima čitave Evrope i sveta bez ikakve odgovornosti, proteravši i pobivši veliki broj Srba”, podseća Karan.
Upozorava da je treći cilj, koji nisu ostvarili, Hrvatska u granicama što približnijim NDH. „Zato se stvara ovakva euforija i pripreme. Hrvatska nije zadovoljna svojom sadašnjom teritorijom. Oni smatraju da je BiH trbuh Hrvatske i da bi granica njihove države trebalo da bude na Drini. Vešto biraju istorijske trenutke kada se uklapaju u planove i interese pojedinih velikih sila. To rade i ovom prilikom”, navodi Karan.
U pozadini pitanja sankcija Rusiji i odnosa prema KiM i RS
U pozadini je mnogo krupnija geostrateška igra, to je ovde krenulo preko fakulteta, pa se uzeo kao navodni povod pad nadstrešnice u Novom Sadu, ali su apetiti širi i dublji, upozorava Mila Petričković. „Negde u pozadini sve se tiče i odnosa prema Rusiji, kojoj Srbija jedina nije uvela sankcije. Procene su da je količina novca proporcionalna ambicijama za Srbiju, za koju je planirano da bude ucenjena i zaplašena zemlja koja uvodi sankcije Rusiji. Novac je takođe uložen kako bi se, sklanjanjem Vučića i postojećeg establišmenta, mnogo lakše nametnulo rešenje za pitanje Kosova i Metohije, a potom i odnos prema Republici Srpskoj”, navodi Petričković.
Obojena revolucija uvek degradira državu
Narativ da je kampanja uperena samo protiv politike Aleksandra Vučića, a ne države, nije ubedljiv argument, kaže Ljuban Karan. „Imamo primere država gde je sprovođena obojena revolucija. Niko nije izjavio da ima nešto protiv naroda već uvek protiv vlasti. Međutim, sve se završavalo degradacijom države, pljačkom i sunovratom naroda koji su navodno štitili i želeli da oslobode od navodne diktature”, navodi Karan.
Mediji u službi subverzivnih delatnosti
Božidar Spasić navodi da je očigledno veliki novac uložen u rušenje Vučića kroz medije. „Imate i emisije na tzv. slobodnim televizijama koje su izdržavane od prljavog novca i koje su izmeštale centrale iz Srbije. Imate i uticaj Radija Slobodna Evropa, Dojče velea i drugih. Njihovi dopisnici imaju desetostruko veća primanja, kao da je Srbija ratno područje. Međutim, deo novca su dužni da ulože. Jedna od akcija bila je i finansiranje onih nalepnica ’Studenti pobeđuju’. One su štampane u Hrvatskoj i Beogradu. Vođe studentskih protesta su čak odlazile po kućama tražeći donacije od građana iako se zna da su za propagandni materijal izdvojene stotine miliona”, podseća Spasić.
