Brisel pravi istu omču Rusiji i Srbiji!

Da šalje vojnike protiv Rusije od Srbije nije tražio ni Hitler. Međutim, u današnje vreme, u Briselu imaju stav da je zemlja koja teži evrointegracijama u obavezi da do kraja sledi njihovu politiku. Za Srbiju pritisak da šalje vojnike protiv Rusije znači dodatni motiv da preispita svoje stavove prema EU, jer svakako neće ratovati protiv Rusije.

Istoričar Aleksandar Raković ovako komentariše upozorenje ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da je Srbija na liniji borbe za nacionalnu nezavisnost i da je suočena sa direktnim zahtevima birokrata iz Brisela da zauzme antirusku liniju, pa čak i da pošalje svoje vojnike u blok koji prete da formiraju protiv Rusije.

To što briselska birokratija vrši pritisak na Srbiju da se priključi vojnom savezu protiv Rusije, kako ističe Raković, samo je argument više da se Srbija ne priključi Evropskoj uniji. Ukoliko bi se Srbija priključila Evropskoj uniji u današnjim uslovima, nešto što se sada čini kao mogućnost postalo bi obaveza i srpski mladići bi zaista bili slati na „istočni front“, dodaje on.

„Dok je situacija ovako užarena, s namerom da se tendenciozno poseje jabuka razdora između Srbije i Rusije, to daje dodatno vreme zvaničnom Beogradu za promišljanje treba li ulaziti u tako agresivne paktove, kakav bi bio pakt EU usmeren protiv Rusije“, ističe Raković.

Brisel pravi istu omču Rusiji i Srbiji

Prema Rakovićevim rečima, ukoliko bi se priključila antiruskom vojnom savezu, Srbija bi izgubila samostalnost, suverenitet i nezavisnost – Lavrov je jasno pokazao da se Srbija sada bori da očuva nezavisnost.

„Vidimo da ta omča koja se pravi Rusiji takođe pravi i Srbiji da bi se i ona ucenjivala i to uporno rade ljudi koji ne poznaju naš mentalitet i naš karakter. Siguran sam da od toga nema ništa – što više pritisaka, što više ucena i jabuka razdora, dodatno motiviše srpski narod da istraje u slobodarskoj politici“, navodi Raković.

Na kraju krajeva, i iz politike koju vodi Srbija vidi se da od slanja srpskih vojnika protiv Rusije nema ništa; a ta politika je saradnja sa Rusijom u vreme kada su joj sve članice Evropske unije i svi kandidati za članstvo uveli sankcije.

To što Srbija i pored svih pritisaka nije uvela sankcije Rusiji, pokazuje da vodi slobodarsku i nezavisnu politiku koja će biti dodatno motivisana pritiscima da se priključi antiruskom savezu, zaključuje Raković.

Evropa se sprema za novi pohod na Istok

Lavrov je upozorio da se na Srbiju iz Brisela vrše pritisci da se priključi antiruskoj vojnoj koaliciji upozorio govoreći na sastanku Parlamentarne skupštine Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). On je ukazao da se na evropskom kontinentu sve otvorenije govori o formiranju novog vojno-političkog saveza.

Prema njegovim rečima, razmatra se model koji bi okupio Evropsku uniju, Tursku, Veliku Britaniju i Ukrajinu. SAD bi se, prema tom konceptu, na taj način oslobodile tereta finansiranja evropske bezbednosti, da bi zatim postigle dogovor sa Rusijom i potom se u potpunosti usmerile na dugoročno suprotstavljanje Kini.

Ruski analitičari upozoravaju da bi ovakav blok bio faktički nastavak politike obuzdavanja Rusije, samo u novom formatu i sa drugačijom raspodelom uloga. Umesto jedinstvene strukture, stvarao bi se sistem povezanih vojnih i političkih centara moći, sa jasnim antiruskim usmerenjem.

Istovremeno, zapadni mediji pokušavaju da ublaže ovakve ocene, tvrdeći da nije reč o novom savezu, već o „reorganizaciji bezbednosne arhitekture“. Međutim, i sami priznaju da Evropska unija ubrzano jača sopstvene vojne kapacitete, dok NATO više nije jedini stub evropske bezbednosti.

U tom kontekstu, Lavrov je izneo i tvrdnju da se Srbija suočava sa direktnim zahtevima iz Brisela da se uskladi sa takvom politikom.