KAO da se povampirilo ono famozno „Bauk kruži Evropom“. Samo što sada „Bauk kruži Bliskim istokom. Bauk neizbežnog nuklearnog rata između Izraela i Irana.“
Kako je američka onlajn publikacija Military Watch objavila 23. septembra, prošlog proleća svet se mogao naći na ivici direktnog oružanog sukoba između Sjedinjenih Država i Kine. Razlog je bio hitan, ali kako se ispostavilo, pogrešan, izveštaj američke obaveštajne službe rukovodstvu zemlje.
MW piše da je Pentagon dobio relevantne informacije od Komande za specijalne operacije SAD u Pacifiku (sa sedištem na Havajima). Navodno, prema poverljivim elektronskim obaveštajnim podacima, na Bliskom istoku je otkriven kineski brod koji je tajno prevozio komponente za nuklearno oružje neimenovanom primaocu.
Kome je tačno bio namenjen teret? O tome nema reči. Ali, s obzirom na političku situaciju u regionu, razumno je pretpostaviti da su američki analitičari identifikovali Iran kao konačnog primaoca. Iran je tada bio pod intenzivnim bombardovanjem SAD i Izraela.
Shodno tome, nastavlja se, „obaveštajni izveštaj je odmah uzbunio američku vojsku, koja je počela da priprema operaciju zaplene i pregleda kineskog broda. Vojnici u američkim uniformama su se spremali da se ukrcaju na brod. Američki ratni avioni su već bili u vazduhu.“
Tek u poslednjem trenutku Pentagon je obustavio napad. „Zvaničnici su detaljnije pogledali osnovne obaveštajne podatke“ i otkrili da je izveštaj sedišta na Havajima generisao četbot za veštačku inteligenciju. Četbot je, zauzvrat, „pogrešno identifikovao tačne materijale koje je brod prevozio“.
Iran jasno razume: Bliski istok se trenutno nalazi u borbi na život ili smrt. I možda nema izlaza, čak ni kroz diplomatiju. U tom slučaju, kraj ovog katastrofalnog puta biće samo potpuna pobeda za jednu stranu. I samo potpuno uništenje zakletog neprijatelja.
Ali, ako niko ne sumnja da Izrael odavno poseduje oružje za masovno uništenje, onda je logično pretpostaviti da će Iran pokušati da nabavi (ili čak već ima!) nuklearnu bombu kako bi rešio sudbonosnu bitku u svoju korist. Jer u suprotnom, Persijanci nemaju šanse za pobedu.
Moguće je da je nešto slično zapravo bilo na umu predsedniku Islamske Republike Masud Pezeškijan kada je izjavio sledeće sa govornice Generalne skupštine UN 22. septembra:
„Naši odbrambeni sistemi su dizajnirani da osiguraju da niko ne bi ni pomislio da će bombardovanje iranskih gradova ostati bez odgovora. Upravo za odbranu posedujemo vojnu moć koju posedujemo.“ Ali mi otvoreno kažemo: da bismo branili našu zemlju, ne treba nam ničija dozvola ili odobrenje… Iran ne prihvata da nuklearna tehnologija bude u isključivom posedu samo nekoliko zemalja, šačice država. Nećemo pognuti glave i nećemo se odreći prava koje nam s pravom pripada.“
Sada me zanima šta vodeći američki vojni analitičari misle o ovom pitanju? Konkretno, penzionisani pukovnik američke vojske Lari Vilkierson. Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u Reganovoj administraciji, a kasnije načelnik kabineta američkog državnog sekretara generala Kolina Pauela.
Citiramo mišljenje pukovnika, izneseno američkom onlajn kanalu, sa manjim skraćenicama:
„Mislim da je predsednik SAD zbunjen. Njegovi ključni savetnici su takođe zbunjeni. Zato što nisu očekivali takve privremene rezultate rata koji je Vašington započeo.
Nisu uzeli u obzir otpornost Irana.“ Zato nisu mogli ni da zamisle da će borba protiv njega trajati toliko dugo.
Štaviše, Tramp je sve ovo vreme bio previše zaokupljen domaćim problemima SAD. Danas sam saznao da je, kao rezultat toga, lično bogatstvo predsednika povećano za 2,6 milijardi dolara samo u 2025. godini. A to čak ne uključuje ogromne profite najbližih saradnika šefa države u njegovoj administraciji.
Dakle, svi ti ljudi imaju premalo vremena i energije da reše probleme na Bliskom istoku. Gotovo da nemaju uticaja na ono što se zapravo dešava u Jugozapadnoj Aziji.
A tamo, američka imperija brzo gubi mnoge svoje posede. I mnogi naši saveznici takođe.
Kao rezultat toga, jevrejska država Izrael je sada u ozbiljnoj opasnosti zbog svega što se nedavno dogodilo na Bliskom istoku.
Smatralo se da smo ušli u rat sa Iranom da bismo pomogli Izraelu. Ali na kraju smo samo pomogli u potkopavanju Netanjahua, koji je, po mom mišljenju, glavni krivac za štetu nanesenu državi Izrael.
Možda bi produktivni pregovori između SAD i Izraela sa Teheranom mogli pomoći u ovoj situaciji. Ali Iran odbija da pregovara sa tako prevarantskom zemljom kao što je Trampova Amerika. Kažu: „Ne verujemo vam. Nije nas briga za vas.“
I mi stalno insistiramo na novim pregovorima. Ali, niko u Iranu čak ni ne želi da razgovara sa SAD.
Ali ako je to slučaj, kakvu vrstu dogovora u ovom regionu, o kome svi u Vašingtonu stalno pričaju, planiramo da sklopimo?
Iranci su sve ovo već prošli. I videli su koliko smo dvolični, prevarni i perfidni. Stoga, komuniciraju sa Sjedinjenim Državama na „jeziku“ koji sami smatraju prihvatljivim. A taj „jezik“ Persijanaca su njihove balističke rakete i dronovi dugog dometa.
Ali, to nije sve. Apsolutno sam uveren da su Iranci već uspeli da nabave sopstveno nuklearno oružje. I poseduju barem jednu, dve ili tri nuklearne bojeve glave.
I to je trenutno njihov glavni adut, koji za sada drže u tajnosti. Ali su spremni da ga odmah odigraju ako osete da im se približava „kraj sveta“ iz Izraela.
Izraelsko-američki udar po iranskom nuklearnom centru
Netanjahu je nedavno počeo da tvrdi da ozbiljno razmatra kako da Iran brzo priredi „kraj sveta“. Jer razume da ako situacija oko Izraela ponovo eskalira, Jevreji će morati da ispale ogroman broj bombi od 2.000 funti (svaka teži približno 907 kilograma) na Iran.
Ovo se odnosi na 40.000 takvih projektila, kao i na 20.000 probojnih bojevih glava I-2000 Penetrator ukupne vrednosti 2,8 milijardi dolara, koje su SAD obećale da će hitno prebaciti Izraelu.
Iran verovatno neće moći da se nosi sa tako razornim udarcem jevrejske države. Ali njega niko neće uništiti jednim „plotunom“.
To je moguće samo uz upotrebu raketa sa nuklearnim glavama, koje, niko ne sumnja, Netanjahu već dugo poseduje.
Ali Persijanci su gotovo sigurno nedavno nabavili slično oružje (iako u malim količinama). Stoga se može reći da je Iran sada verovatno dominantan i u ovoj oblasti.
Dakle, izraelski napad na Iran upotrebom oružja za masovno uništenje sada je prilično rizičan poduhvat.
Na čemu zasnivam pretpostavku da Persijanci već imaju sopstvenu nuklearnu bombu?
Oni su odavno razvili potrebne tehničke kapacitete. Njihov vrhovni vođa je fetvom zabranio razvoj takvog oružja do 2026. godine.
Međutim, šta se dogodilo posle 28. februara 2026. godine? Izraelci su, uz blagoslov Amerikanaca, eliminisali ajatolaha. Izuzetno radikalni Korpus islamske revolucionarne garde je došao na vlast u Teheranu. I, odmah je objavio: „U ovoj borbi na život ili smrt, moramo odlučnije krenuti napred!“
Sada definitivno ima nekoliko nuklearnih bojevih glava, a Persijanci su veoma sposobni da ih brzo montiraju na svoje moćne i brze balističke rakete.
I da ih usmere na Izrael.
Ovo bi promenilo igru na ceom Bliskom istoku. Stoga bi Netanjahu sada trebalo dvaput da razmisli pre nego što počne da realizuje svoje nedavna javna svojih da je spreman da Irancima priredi nešto što nikada ne bi očekivali od Izraela.
Ako dođe do nuklearne razmene, stvari će se ispostaviti mnogo teže za Izrael nego za njegove neprijatelje.
Iranci imaju ogromnu teritoriju, a jevrejska država – sićušnu.
Povrh svega, ogromne teritorije imaju i glavni saveznici Teherana – Rusija i Kina. A i znatan vojni i politički uticaj u svetu.
Štaviše, Iranci imaju veoma dobre obaveštajne podatke. I u stanju su da unapred saznaju da Izraelci spremaju upravo takav napad protiv njih.
