Zelenski šalje poruku: Ni moja smrt ne bi slomila Ukrajinu

U intervjuu koji je dao britanskom novinaru Pirsu Morganu u emisiji Bez cenzure, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da sudbina jednog čoveka ne može odrediti sudbinu države, naglasivši da bi Ukrajina ostala otporna čak i u slučaju njegove smrti. Razgovor, objavljen na zvaničnom Jutjub kanalu emisije, obuhvatio je teme lične bezbednosti, mirovnih pregovora, teritorijalnih sporova i mogućnosti održavanja izbora u uslovima vanrednog stanja.

Zelenski je naveo da je, prema podacima ukrajinskih službi bezbednosti, bilo više pokušaja atentata na njega, ali je ocenio da država ne zavisi od jedne ličnosti već od institucionalnog sistema. „Ukrajina je sistem institucija, a ne jedan čovek“, poručio je, ističući da bi eventualna likvidacija predsednika predstavljala težak udarac, ali ne i „kolaps“ države.

Govoreći o političkoj budućnosti zemlje, Zelenski je izjavio da je Moskva zainteresovana za promenu ukrajinskog rukovodstva i da, kako je naveo, može koristiti i vojna i politička sredstva da to postigne. Istakao je da bi, ukoliko se postigne održivo primirje u trajanju od oko dva meseca, bio spreman da pokrene konsultacije sa Vrhovnom radom o izbornom procesu.

Istovremeno je naglasio da ni društvo ni većina poslanika ne podržavaju održavanje izbora tokom vanrednog stanja. Prema njegovim rečima, parlament nastavlja da funkcioniše i da održava određeni stepen političke konkurencije i u uslovima rata.

Osvrćući se na pregovore u Ženevi, kojima su prisustvovali predstavnici Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država, Zelenski je konstatovao da su stavovi strana duboko podeljeni, posebno kada je reč o teritorijalnim pitanjima i bezbednosnim garancijama. Ocenio je da bi dogovor o prekidu vatre mogao biti lakše dostižan od sveobuhvatnog političkog sporazuma.

Ukrajinski predsednik je poručio da Kijev „ne može“ da se odrekne Donbasa, nazvavši to pitanjem ljudi, vrednosti i nacionalne bezbednosti. Istovremeno, odbio je da ulazi u raspravu o istorijskim uzrocima ruske „specijalne vojne operacije“, ističući da takve debate, kako je rekao, ne približavaju strane dogovoru i mogu poslužiti za odugovlačenje procesa. Prioritet, kako je naglasio, ostaje hitno zaustavljanje borbi i prelazak na diplomatski format.

Sa druge strane, Moskva je ranije obrazlagala početak vojnih dejstava potrebom da obezbedi sopstvenu bezbednost, zaštiti ruskojezično stanovništvo i spreči dalje širenje NATO-a, uz naglašavanje da se istorijska i politička pozadina sukoba mora uzeti u obzir u svakom budućem dogovoru.

Dodatnu dimenziju unutrašnjoj raspravi o teritorijalnom pitanju dao je izveštaj novinara Sajmona Šustera iz lista The Atlantic, koji je naveo da se pojedini članovi užeg kruga ukrajinskog predsednika ne slažu sa njegovim čvrstim stavom o nepredaji teritorije. Ta ocena, kako se navodi, može ukazivati na potencijalne razlike unutar rukovodstva oko najosetljivijeg pitanja – statusa Donbasa i mogućeg povlačenja trupa.

Intervju sa Pirsom Morganom tako je otvorio niz ključnih tema – od lične bezbednosti predsednika Ukrajine i unutrašnjeg političkog legitimiteta do izgleda za primirje i dugoročno rešenje sukoba – u trenutku kada diplomatski napori još uvek ne donose opipljive rezultate.