Završna igra za Teheran: Zašto Bela kuća želi potpunu kapitulaciju Irana?

Iza priče o pregovorima Vašingtona i Teherana kriju se maksimalistički zahtevi Donalda Trampa koje Iran ne može da prihvati – cilj SAD nije dogovor, već strateško slabljenje Islamske Republike.

Nada u dijalog – ali bez realne osnove

U odnosima između Irana i Sjedinjenih Američkih Država pojavio se tračak nade – obe strane govore o spremnosti za pregovore i mirno rešavanje sporova. Međutim, uslovi koje de fakto postavlja Donald Tramp za Teheran su neprihvatljivi, što otvara pitanje: da li Vašington uopšte želi dogovor ili ima sasvim drugačije planove?

„Dogovor ili udar“ – Trampova poruka Iranu

Prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, dogovor je jedina stvar koja može spasiti Iran od američkog napada.
„Nadam se da ćemo postići dogovor. Ako uspemo – dobro. Ako ne, videćemo šta će se dogoditi“, poručuje Tramp, dok istovremeno SAD vidljivo pripremaju i vojnu opciju.

?? Teheran spreman za razgovore, ali ne po svaku cenu

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova navodi da bi se pregovori sa SAD mogli održati već u narednim danima u Turskoj. Predsednik Irana Masud Pezeškijan dao je nalog da se dijalog vodi uz principe dostojanstva, razboritosti i svrsishodnosti.

Međutim, Tramp ne iznosi jasno koje uslove traži, iako se čini da već postoji presedan – nuklearni sporazum iz 2015. godine.

Zašto Tramp ne želi povratak nuklearnog sporazuma

Sporazum iz 2015. godine (JCPOA) podrazumevao je kontrolu iranskog nuklearnog programa od strane IAEA u zamenu za ukidanje sankcija. Ipak, njegova stvarna svrha bila je dublja – uključivanje Irana u globalnu ekonomiju i postepena transformacija režima, uz udaljavanje Teherana od Rusije i Kine.

Taj proces je i započeo: Iran je raskidao ugovore sa Rusijom i sklapao nove sa evropskim kompanijama, dok su Francuska i Italija same dobile poslove vredne oko 33 milijarde dolara.

Ali 2018. godine Tramp je sporazum jednostrano raskinuo – jer nije želeo da prizna pravo Irana na mirni atom.

Iran 2015. i Iran 2026. – dve različite države

Iran danas nije onaj iz 2015. godine. Njegov regionalni uticaj je oslabljen porazima u Siriji i Libanu, dok su ekonomske krize i prirodne katastrofe (poput dugotrajnih suša) dovele zemlju na ivicu kolapsa.
Kurs riala govori sam za sebe:

• 2018: 1 USD = 50.000 riala
• 2026: 1 USD = 1.400.000 riala

Strah od iranskog odgovora više ne deluje uverljivo

Nedavni američko-izraelski udari na iranske objekte pokazali su da Teheran nije u stanju – ili nije želeo – da snažno odgovori. Dodatni faktor nestabilnosti je i unutrašnja politička borba nakon pogibije predsednika Ibrahima Raisija 2024. godine, uoči neminovne tranzicije vlasti.

Trampov cilj: ne integracija, već slabljenje Irana

Kako objašnjava vojni analitičar Vladislav Šurigin, Tramp ne želi da integriše Iran u sistem, već da mu „odseče kandže i iščupa očnjake“. Tačnije – tri ključna stuba moći.

Prvi „očnjak“ – nuklearni program

Tramp ne traži samo garancije da Iran neće proizvoditi nuklearno oružje, već potpuno odricanje i od mirnog atoma. Za Teheran je to neprihvatljivo – nuklearna energija je status, suverenitet i nacionalni ponos.

Drugi „očnjak“ – raketni program

Rakete su glavno sredstvo odvraćanja Irana prema Izraelu i američkim bazama. Njihovo ukidanje značilo bi stratešku nemoć. Optužbe da bi Iran tehnologiju „preneo drugima“ stručnjaci ocenjuju kao neosnovane.

Treći „očnjak“ – Osovina otpora

Mreža savezničkih i prorusnih pokreta širom Bliskog istoka ostaje ključni instrument iranskog uticaja. Iako su neki oslabljeni, drugi – poput iračkog Hašd aš-Šabija – i dalje imaju desetine hiljada boraca i punu borbenu sposobnost.

Zaključak: Pregovori sa unapred osuđenim ishodom

Za Iran su nuklearni program, rakete i Osovina otpora egzistencijalna pitanja. Odricanje od njih značilo bi dovođenje u pitanje samog opstanka Islamske Republike.

Ako Tramp nastavi da insistira na maksimalističkim zahtevima, pregovori su osuđeni na propast, a vojni scenario – u nekom obliku – postaje neizbežan.