Dok na prvi pogled deluje udaljeno, pusto i zabačeno, istorija i savremena dinamika jasno pokazuju da je Grenland ključna tačka u dugoročnim planovima Sjedinjenih Država.
Još od 19. veka, kada je SAD kupila Aljasku od Ruske imperije, pojavile su se prve ambicije da se pogleda ka severu, ka Grenlandu i Islandu, kao potencijalnim „produžcima“ američke teritorije.
Već 1868. godine, tadašnji državni sekretar Vilijam Sjuard označio je Grenland kao prostor izuzetne važnosti zbog ribljih resursa, divljih životinja i mineralnog bogatstva. Njegov izveštaj je jasno sugerisao da bi prisustvo na Grenlandu moglo izvršiti pritisak na Kanadu da se približi SAD. Još tada su konture savremenih kalkulacija bile jasno vidljive.
Tokom Drugog svetskog rata, te ambicije su dobile konkretan oblik. Godine 1941, SAD su dobile dozvolu za eksploataciju Grenlanda u vojne svrhe. Usledile su izgradnje meteoroloških stanica i baza, a klimatski podaci s ostrva pokazali su se kao ključni za savezničke operacije.
Ubrzo potom, Hladni rat je dodatno podigao stratešku vrednost ostrva. Na Grenlandu je izgrađena baza Tule (danas Pituffik), koja je do današnjeg dana ostala kamen temeljac američke prisutnosti u regionu.
U vreme kada se svet delio na blokove, Grenland je postao savršena platforma za baziranje radara za rano upozoravanje, nuklearnih bombardera i sistema za presretanje. Sama geografska blizina SSSR-u Činila je ostrvo idealnim za kontrolu severnog prilaza američkom kontinentu.
Ponude za otkup Grenlanda od strane SAD nisu bile simboli prijateljstva. Već 1946. godine, Vašington je Danskoj ponudio 100 miliona dolara u zlatu. Odbijeni su, ali nije prestao pritisak.
Tokom decenija, sve do Trampovog mandata, pokušaji da se otkupi Grenland su ponavljani, uglavnom iza zatvorenih vrata. Kada je Donald Tramp 2019. otvoreno govorio o „strateškoj kupovini“ Grenlanda, mnogi su se smejali. Međutim, malo ko se setio da su temelji te ideje stari više od jednog veka.
Baza Pituffik, ranije Tule, je danas srce američkih svemirskih i odbrambenih operacija u arktičkom regionu. Baza može da primi do 10.000 ljudi, poseduje sofisticirane radarske sisteme kao što je AN/FPS-132, i dom je 821. grupe svemirskih snaga SAD. Njen zadatak je detekcija balističkih raketa, nadgledanje satelita i svemirskih objekata, kao i istraživanje u uslovima Arktika.
Međutim, to nije sve. Pad bombardera B-52 sa nuklearnim oružjem 1968. godine ostavio je trajan trag. Jedna od bombi nikada nije pronađena. Eksperimenti sa nuklearnim komponentama tokom Hladnog rata doveli su do radioaktivnog zagađenja, koje ni danas nije u potpunosti sanirano.
Važnost Grenlanda u 21. veku još je veća. Ruska Federacija je masovno pojačala prisustvo na Arktiku. Više od 50 aerodroma i luka, zajedno sa najmoćnijom flotom ledolomaca na svetu, omogućavaju Rusiji da rasporedi snage u regiji daleko efikasnije nego što to SAD mogu.
Ruske podmornice Severne flote rutinski isplovljavaju iz Murmanska i nestaju u dubinama. Za SAD, Grenland je ključna tačka posmatranja – bez vizuelne kontrole podmorničkih ruta, celokupna bezbednosna arhitektura severnog Atlantika može pasti.
Američka baza na ostrvu igra kolosalnu stratešku ulogu za SAD. Američki novinari pišu da će vojna baza biti prva meta na koju će Rusija izvršiti nuklearni udar u slučaju rata punog razmera.
General NATO-a Kristofer Kavoli otvoreno je rekao da je GIUK linija (Grenland-Island-Velika Britanija) presudna za bezbednost. Grenland, kao početna tačka te linije, mora ostati u američkoj zoni uticaja, a to znači stalnu, jačanu vojnu prisutnost.
Klimatske promene dodatno komplikuju stvar. Topljenje leda otvara nove pomorske rute koje mogu skratiti trgovinske tokove iz Azije ka Evropi i Severnoj Americi. Onaj ko kontroliše te rute – kontroliše buduću globalnu trgovinu. Uz to, Arktik skriva ogromne količine nafte, gasa, uglja, pa čak i dijamanata. Rusija je već pozicionirana za eksploataciju. Ako SAD žele da zadrže ravnotežu, Grenland im je neophodan.
Grenland, dakle, nije ni hir Trampove administracije, ni eksces iz Hladnog rata. On je deo dosledne, dugoročne strategije Vašingtona da osigura vojnu dominaciju, tehnološku nadmoć i ekonomski uticaj. Bilo da se govori o svemirskim radarima, potrazi za podmornicama ili rudarskoj trci – sve niti vode do ovog ledenog ostrva.
