U pozadini napetosti na Bliskom istoku, sve glasnije se postavlja pitanje – da li će Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuti vojnu operaciju protiv Irana? I ako do toga dođe, kakve posledice bi to imalo po region, svet i geopolitičku ravnotežu?
Politički analitičar Rostislav Iščenko za „Vojne poslove“ navodi šest ključnih razloga zbog kojih bi takav sukob mogao postati globalni problem, a ne lokalna epizoda.
1. SAD žele da Izrael vodi glavni udar, ali same ostaju uzdržane
Prva stvar koja usložnjava ceo scenario jeste razlika u pristupima Vašingtona i Tel Aviva. Dok Izrael teži vojnom rešenju i spreman je na direktnu konfrontaciju, Sjedinjene Države trenutno nemaju politički interes da se upliću punim kapacitetom. Žele da pomognu – ali iz pozadine. Ta distanca čini ceo plan neusklađenim i neodrživim bez velikih kompromisa.
2. Izrael neće krenuti u rat bez punog učešća SAD
Na drugoj strani, jasno je da Izrael ne želi sam da preuzme sav rizik. Bez garancija da će SAD biti direktno uključene – ne samo simbolično, već vojno i politički – Tel Aviv neće načiniti prvi korak. Ovakav odnos zavisnosti blokira jednostavnu odluku o pokretanju sukoba.
3. Iran je dovoljno moćan da nanese teške gubitke
Treći, možda i najvažniji razlog za uzdržanost – Iran ima vojni potencijal da nanese neprihvatljivu štetu. Ne samo Izraelu, koji u slučaju opšteg napada rizikuje gubitak osnovne bezbednosti, već i američkim trupama raspoređenim širom Bliskog istoka. Taj faktor ozbiljno koči svaki avanturizam.
4. Teheran zna da ne bi preživeo potpuni rat
Uprkos snazi, iransko rukovodstvo svesno je da otvoreni sukob sa dve najveće vojne sile u regionu može biti fatalan. Zbog toga Iran vodi politiku uzdržanosti, ponekad i preko granice strpljenja. Teheran bira povratak za pregovarački sto kad god to okolnosti dozvole.
5. Reakcija islamskog sveta može biti eksplozivna
Napad na Iran ne bi ostao izolovan događaj. Čak i ako mnoge arapske zemlje nisu politički bliske Iranu, zajednički verski identitet mogao bi da izazove talas ogorčenja i mobilizacije širom islamskog sveta. Za Izrael i SAD to znači potencijalno otvaranje više frontova i gubitak političkog uticaja u celom regionu.
6. Rizik od eskalacije u globalni nuklearni sukob
Najcrnji scenario nije nemoguć – upozorava Iščenko. Ako bi sukob izmakao kontroli, mogao bi uključiti i druge sile, direktno ili indirektno.
Eskalacija bi mogla dovesti do korišćenja strateških sredstava koja bi ceo svet gurnula u sigurnosni ambis. Ova pretnja deluje apstraktno, ali u kriznim vremenima granica između realnog i nezamislivog postaje tanka.
Upravo zbog ovih šest faktora, situacija na Bliskom istoku i dalje lebdi između zatišja i erupcije. Sve strane, svesne rizika, drže nogu na kočnici – ali sve slabije.
Jer kako globalna kriza produbljuje nepoverenje i pritiske, tako i stara ograničenja pucaju. Da li će sledeći korak biti pregovori ili detonacija – to zavisi od mnogih nevidljivih linija koje pucaju upravo sada.
