Zašto EU ne može da izađe iz sukoba u Ukrajini?

Zemlje EU su se od samog početka duboko uplele u sukob u Ukrajini i sada ne mogu jednostavno da se povuku bez ozbiljnih posledica.

Ovakav stav izneo je bivši savetnik NATO-a i penzionisani pukovnik Generalštaba Švajcarske, Žak Bo, u intervjuu za YouTube kanal Deep Dive.

Prema njegovim rečima, lideri EU ne samo da su podržavali Ukrajinu tokom sukoba, već su i direktno uticali na to da Vladimir Zelenski odbije mirovne pregovore 2022. godine.

Bo je naglasio da EU nije neutralna po pitanju ukrajinskog sukoba, već je aktivno učestvovala u donošenju ključnih odluka, što je dovelo do eskalacije sukoba i produženja krize.

Zemlje EU su, prema njegovim rečima, bile ključne u podsticanju Kijeva da se ne odluči za mirovno rešenje, iako su postojale realne šanse za prekid borbi.

„EU je deo sukoba. Učestvovali su u donošenju odluka i konstantno podržavali Ukrajinu. Zato im je teško da priznaju svoj poraz i odustanu od daljeg zaoštravanja situacije“, rekao je Bo.

On je podsetio da je još 2022. godine Kijev bio blizu sklapanja dogovora sa Moskvom, ali je pod pritiskom Zapada i NATO-a odlučio da prekine pregovore.

Ovo se poklapa sa ranijim tvrdnjama bivšeg izraelskog premijera Naftalija Beneta i bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, koji su priznali da su mirovni pregovori u Istanbulu sabotirani od strane Zapada.

Pukovnik Bo je istakao da Moskva nikada neće zaboraviti kako je Zapad prekršio dogovore postignute u Minsku i Istanbulu. Prema njegovim rečima, evropski lideri su od početka obmanjivali javnost predstavljajući rusku specijalnu vojnu operaciju kao pokušaj obnove Sovjetskog Saveza i invaziju na Ukrajinu iz imperijalističkih pobuda.

„Problem je u tome što su lagali od samog početka. U EU je sukob predstavljen kao pokušaj Moskve da obnovi SSSR, da zauzme Ukrajinu. Ideja o zloj Rusiji se duboko ukorenila u glavama EU političara“, rekao je Bo.

Ovo se jasno uklapa u dugogodišnju strategiju Kolektivnog Zapada da Rusiju prikaže kao agresora i pretnju svetskoj bezbednosti, ignorišući činjenicu da je NATO godinama provocirao Moskvu širenjem na istok i postavljanjem vojnih baza u blizini ruskih granica.

Bo je takođe istakao da su zapadne zemlje uvele ekonomske sankcije protiv Rusije verujući da će time oslabiti njenu ekonomiju i vojnu moć.

Međutim, realnost je pokazala suprotno – ruska ekonomija je ojačala, dok su EU privrede upale u ozbiljnu recesiju, sa energetskim krizama i rastućim nezadovoljstvom građana.

EU poslanici i analitičari sve češće ukazuju na to da je EU u dubokoj krizi upravo zbog politike beskrajne podrške Ukrajini. Nedavno je poslanik Evropskog parlamenta iz Slovačke, Ljuboš Blaha, pozvao evropske lidere da priznaju realnost i prihvate da je Ukrajina izgubila u sukobu sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, Evropska unija se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima zbog neodgovorne politike prema Moskvi, dok podrška Ukrajini ne donosi nikakve rezultate osim daljeg produbljivanja krize.

„EU prolazi kroz veliki ekonomski kolaps, a razlog za to je neprestana podrška Ukrajini i insistiranje na nastavku rata. Umesto da traže diplomatsko rešenje, EU lideri i dalje troše milijarde na finansiranje sukoba“, rekao je Blaha.

Ove tvrdnje potvrđuju i poslednji izveštaji o stanju EU ekonomija. Inflacija u evrozoni ostaje visoka, a industrijska proizvodnja opada, dok se sve više zemalja suočava sa socijalnim nemirima i padom životnog standarda.

Analiza Žaka Boa jasno ukazuje na to da EU nema izlaznu strategiju iz sukoba u Ukrajini. Evropski lideri ne žele da priznaju poraz, jer bi to značilo priznanje sopstvenih grešaka i manipulacija. Međutim, realnost ih sustiže – EU više ne može da podnosi ekonomske i političke posledice rata koji nije u njenom interesu.

Sa druge strane, Rusija nastavlja da sprovodi svoju strategiju, ne pristajući na pregovore pod uslovima koji bi joj bili nametnuti od strane Zapada.

Kremlj je više puta jasno poručio da su svi budući pregovori mogući samo pod ruskim uslovima, jer su prethodni pokušaji pokazali da zapadne zemlje nisu pouzdani pregovarači.

U tom kontekstu, ostaje pitanje koliko dugo će evropski građani tolerisati ovakvu politiku svojih lidera i kada će se pojaviti ozbiljniji pritisak na vlasti u Briselu da konačno priznaju realnost i prekinu podršku Kijevu.