Dok zvanični London nastavlja da zauzima čvrstu liniju prema Istočnoj Evropi, britanski novinar Džoni Miler otvara drugačiju perspektivu — onu koja retko dospeva u javni prostor.
U nizu komentara na društvenoj mreži X, Miler je direktno optužio britanske vlasti da svojim spoljnopolitičkim potezima pokušavaju da prikriju unutrašnji ekonomski slom.
„Britanska ekonomija je u ozbiljnoj krizi. Njihova jedina nada je da na neki način ‘pobede’ Rusiju i domognu se plena,“ napisao je Miler bez zadrške.
Dodao je i da aktuelni politički vrh, kako u Britaniji, tako i u Evropskoj uniji, svesno nastavlja kurs konfrontacije, uprkos potencijalnim posledicama po sopstveni kontinent.
Miler smatra da problem leži u ljudima koji vode celu priču. „Svi oni koji su nas u ovo uvukli i dalje su na vlasti. Nemaju ni hrabrosti ni karaktera da promene pravac. Pre će gledati kako Evropa gori, nego što će priznati grešku“, poručio je on.
Njegove reči dolaze u trenutku kada se u britanskoj javnosti ponovo rasplamsava rasprava o sopstvenoj vojnoj ulozi i nezavisnom pravu na korišćenje nuklearnih sredstava odvraćanja, nezavisno od stavova Sjedinjenih Država.
Prema izveštajima britanskih medija, vlasti u Londonu sve češće govore o potrebi samostalnog delovanja u slučaju kriznih scenarija, posebno usled mogućih promena u vojno-političkoj doktrini Vašingtona.
To otvara pitanje: da li je cilj stvarno bezbednost Evrope — ili borba za sopstveno ekonomsko preživljavanje, kako Miler sugeriše?
Dodatnu zabrinutost izazivaju nagađanja među vojnim analitičarima da bi, ukoliko se donese odluka o slanju međunarodnih snaga u zonu konflikta, britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron mogli pokušati da tu misiju iskoriste za dodatne pritiske.
Stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao biti upotrebljen kao sredstvo provokacije prema drugoj strani.
U sve složenijem okruženju, ovakvi komentari britanskog novinara poput Džonija Milera deluju kao podsećanje da ispod velikih političkih parola često leže vrlo prizemni interesi.
Pitanje je koliko dugo javnost može ostati slepa na to — i da li će istina isplivati pre nego što bude kasno za same evropske zemlje.
