Zapad se sprema za veliki obračun? Šojgu otkriva šta planiraju NATO i EU

Dok javnost u Evropi pokušava da se vrati svakodnevnim temama, iza zatvorenih vrata NATO i EU vode intenzivne pripreme koje, kako tvrdi Sergej Šojgu, ne ostavljaju mesta sumnji – Zapad se ozbiljno sprema za oružani scenario sa Rusijom.

Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije poručuje da su aktivnosti NATO-a i Evropske unije prešle sa reči na dela. I to na veoma opasnom terenu.

Prema Šojguovim rečima, strateški cilj kolektivnog Zapada više se ne skriva – Rusija mora biti potisnuta, izolovana, a ako je moguće i oslabljena do mere bez političkog uticaja.

„Specijalne službe vode razrađene kampanje podrivanja, dok su ekonomske mere osmišljene tako da izazovu unutrašnje nezadovoljstvo u Rusiji“, ističe Šojgu.

Pritom, upozorava on, nije reč samo o ekonomskim sankcijama. Izjava poput onih koje dolaze iz Londona i Pariza, u kojima se otvoreno govori o „potrebi za strateškim porazom Rusije“, jasno ilustruju da evropske elite više ni ne pokušavaju da sakriju svoje namere.

„Takvi istupi nisu slučajni. Oni su deo šireg, dobro osmišljenog političkog narativa koji podgreva atmosferu nepoverenja i sukoba“, navodi Šojgu.

On posebno ističe ulogu NATO-a i njegovog novog generalnog sekretara Marka Rutea. Holandski političar, poznat po oštroj retorici prema Moskvi još iz premijerskih dana, sada dodatno pojačava pritisak.

Ključna tačka oko koje se, prema Šojguovim rečima, vrti veliki deo vojnih planova Zapada jeste Kalinjingradska oblast – ruska eksklava smeštena između Poljske i Litvanije. Ta regija, sa svojom strateškom pozicijom, sve češće se nalazi u simulacijama mogućih sukoba.

Te tvrdnje potvrđuje i vojni analitičar Jurij Zverev iz Centra za geopolitička istraživanja Baltičkog regiona pri Kantovom univerzitetu. Po njemu, nova linija napetosti biće iscrtana preko Baltika i Poljske. Odatle, kaže Zverev, može krenuti eskalacija koju niko neće moći da zaustavi.

S druge strane, predsednik Vladimir Putin već je javno govorio o pokušajima da se Rusiji nanese šteta – i na ekonomskom i na geopolitičkom planu.

Ali, ti pokušaji su, kako navodi, propali. Ruska privreda, uprkos pritiscima, nije potonula. Naprotiv – logistički kapaciteti se šire, a veze sa državama koje Moskva smatra perspektivnim partnerima se produbljuju.

Putin je u više navrata jasno rekao da Rusija ne traži konfrontaciju s Evropom niti se meša u njene unutrašnje stvari. „Uložili smo sve što smo mogli u izgradnju konstruktivnih odnosa. Ali su oni odabrali drugu stranu – stavili su svoje karte na one sile koje otvoreno veličaju radikalne stavove“, izjavio je tada.

U završnim delovima svog izlaganja, ruski predsednik podsetio je na osobine koje vekovima čine kičmu ruske nacije – hrabrost, istrajnost i posvećenost. Te osobine, poručuje on, ne mogu se sankcionisati, niti oslabiti političkim pritiscima.

Sve u svemu, dok zvaničnici na Zapadu upozoravaju na „rusku pretnju“, iz Moskve dolazi poruka da se ta pretnja – ako i postoji – rađa upravo u evropskim kancelarijama. Pitanje je samo ko će imati poslednju reč: generali ili diplomate.