Zakerberg razvija nešto zastrašujuće veće od veštačke inteligencije: Ulaže milijarde

Kompanija “Meta” planira da otvori novi istraživački centar posvećen razvoju veštačke inteligencije koja bi potencijalno mogla da nadmaši ljudski um, takozvane superinteligencije.

Kako piše Njujork Tajms, ovaj potez deo je šire strategije da kompanija ostane relevantna u globalnoj tehnološkoj trci.

Na čelu ovog ambicioznog projekta je 28-godišnji Aleksander Vang, osnivač i direktor AI startapa “Scale AI”. “Meta” trenutno pregovara o mogućoj investiciji od milijardu dolara u njegovu firmu, što bi moglo dovesti do toga da se i veći deo osoblja “Scale AI-ja” priključi “Meti”.

Kompanija Marka Zakerberga agresivno pokušava da privuče stručnjake iz sektora veštačke inteligencije, nudeći im višemilionske, pa čak i višemilijarderske ugovore. Neki istraživači iz “OpenAI-ja” i “Google-a” već su prihvatili ponude.

Otvaranje ove laboratorije deo je šire reorganizacije “Metinih” planova sa veštačkom inteligencijom, pošto se firma suočila s izazovima kao što su problemi u vođenju, odlazak zaposlenih i neuspešna lansiranja proizvoda. “Meta” se bavi veštačkom inteligencijom već više od deset godina – prva AI laboratorija osnovana je još 2013. nakon što je “Meta” izgubila u trci za kupovinu startapa “DeepMind” od “Google-a”.

Jedan od ključnih elemenata “Metine” strategije jeste pristup otvorenog koda, gde kompanija besplatno deli svoje AI alate kako bi ih što više programera usvojilo. Njihov model “Llama” i četbot “Meta AI” već koriste milijarde ljudi svakog meseca. Ipak, Zakerberg smatra da njegova firma zaostaje za konkurencijom, te je rešio da uloži milijarde dolara kako bi Meta postala vodeća sila u oblasti veštačke inteligencije. Prema njemu, “najbolji put ka tome je izgradnja superinteligencije”.

Šta je zapravo superinteligencija?

Kako bismo razumeli o čemu se radi, važno je razlikovati tri nivoa razvoja veštačke inteligencije. Trenutno smo na nivou tzv. uske AI – sistema specijalizovanih za konkretne zadatke poput prepoznavanja slika ili prevođenja jezika. Većina postojećih AI alata spada u ovu kategoriju.

Sledeća faza je opšta veštačka inteligencija (AGI) – mašina sposobna da obavlja bilo koji mentalni zadatak kao i čovek: razmišljanje, učenje, rešavanje problema, pa čak i kreativnost. Ka ovoj fazi teže svi koji razvijaju AI.

Ali superinteligencija (ASI) ide i korak dalje. To bi bio sistem sposoban da u potpunosti nadmaši najbolje ljude u svim domenima – nauci, umetnosti, društvenim veštinama, pa i u samom razumevanju sveta. Zamislite intelekt Ajnštajna, kreativnost Šekspira, taktičku pronicljivost šahovskih velemajstora – sve objedinjeno u entitetu koji informacije procesira hiljadama puta brže od čoveka.

Ipak, mnogi stručnjaci upozoravaju na potencijalne opasnosti. Najveći strah leži u tome što superinteligentni AI možda neće imati iste vrednosti kao ljudi. Na primer, ako mu se da zadatak da “usreći ljude”, mogao bi zaključiti da je najefikasnije rešenje da svima ubrizga drogu. Ako bi mu cilj bio da “zaštiti životnu sredinu”, možda bi procenio da su ljudi sami najveća pretnja prirodi.

Filozof Nik Bostrom u svojoj knjizi “Superintelligence” iz 2014. godine upozorava da bi ovakva inteligencija mogla potpuno preuzeti svet kako bi ostvarila svoje ciljeve. Jedno nedavno istraživanje kompanije “McKinsey” čak procenjuje da bi superinteligencija mogla automatizovati do 80 odsto poslova do 2040. godine.

Još jedan problem jeste brzina razvoja. Kada jednom dosegne nivo ljudske inteligencije, AI bi mogao vrlo brzo napredovati do superinteligencije, “preko noći”, bez mogućnosti da se pravovremeno uspostave zaštitne mere.

Zbog toga mnogi naučnici insistiraju na opreznom pristupu i razvoju bezbednosnih protokola pre nego što se dođe do te tačke. Niko ne predlaže da se razvoj zaustavi, ali, kako sami ističu, ključno je “da budemo mudri u pristupu ovoj moćnoj tehnologiji”.