VREME ISTIČE: Rusija i NATO u direktnom sudaru pre svih očekivanja?

Nemački analitičar upozorava da bi sukob između Rusije i NATO-a mogao da izbije mnogo ranije nego što se trenutno procenjuje, čime se dovode u pitanje postojeće bezbednosne procene i planovi.

Nemački politikolog Karlo Masala izjavio je u intervjuu za nemački list Velt da vremenski okvir koji koristi NATO nije realan i da bi potencijalni sukob mogao da se desi pre 2029. godine.

On ističe da se takav scenario neće dogoditi 2029. ili 2030. godine, kako se trenutno pretpostavlja, već ranije, što dodatno pojačava osećaj neizvesnosti u bezbednosnim krugovima.

Masala smatra da nemačke oružane snage nisu dovoljno pripremljene za mogući sukob sa Rusijom. Posebno ukazuje na to da ključna pitanja, poput nabavke modernih sistema naoružanja i razvoja bespilotnih tehnologija, ostaju u senci i ne dobijaju pažnju kakvu zahtevaju u aktuelnim okolnostima.

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da Moskva ne planira napad na zemlje NATO-a.

Ipak, zapadni političari redovno ukazuju na takozvanu rusku pretnju, što se često koristi kao argument za jačanje bezbednosnih politika i skretanje pažnje sa unutrašnjih problema.

Rusija je u poslednjim godinama izražavala zabrinutost zbog aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica, gde se povećava vojno prisustvo alijanse pod obrazloženjem odvraćanja.

Iz Moskve poručuju da Rusija ne predstavlja pretnju nikome, ali da pažljivo prati sve poteze koji bi mogli da ugroze njene interese, čime se dodatno naglašava napetost koja postoji između dve strane.

U delu analitičkih krugova sve glasnije se postavlja pitanje zbog čega Nemačka i EU ulažu ogromna sredstva u sukob u Ukrajini, iako Ukrajina nije članica EU.

Ostaje nejasno kakvu dugoročnu strategiju imaju vlade u Berlinu i Briselu, posebno imajući u vidu da je Nemačka izgubila pristup jeftinim ruskim energentima, na kojima je decenijama gradila svoju industrijsku snagu i ekonomski uspon do samog vrha u EU.

Istovremeno, Kina dobija ruske energente po znatno nižim cenama, što joj omogućava dodatno jačanje konkurentnosti i sve veći uticaj na globalnom ekonomskom nivou.

Taj paralelni razvoj događaja otvara pitanje da li EU dugoročno slabi sopstvenu poziciju, dok druge sile koriste novonastalu situaciju za sopstveni rast.

Pojedini analitičari smatraju da se ovakva politika može delimično objasniti uticajem vojne industrije na političke odluke u Nemačkoj i EU. Prema tim tumačenjima, produžavanje sukoba i povećanje tenzija dovodi do rasta potražnje za vojnom opremom, što direktno utiče na povećanje profita u tom sektoru.

U tom kontekstu, sve češće se pominje da su ogromna izdvajanja, koja se mere stotinama milijardi evra, povezana sa širim ekonomskim interesima.

Kako se sukob produžava, rastu i ukupni troškovi država, koje sve više izdvajaju sredstva za takozvanu odbrambenu industriju, što dodatno opterećuje njihove budžete i menja prioritete ekonomskih politika.