Više hrišćana u Africi nego u Evropi

Prema velikoj analizi koju je objavio istraživački centar „Pju“, tokom decenije zaključno sa 2020. godinom došlo je do značajnih promena u verskoj strukturi sveta – islam je nastavio da raste, dok se udeo hrišćana u globalnoj populaciji smanjio.

Iako su hrišćani i dalje najbrojnija verska grupa na planeti, njihov demografski rast nije uspeo da isprati opšti porast svetskog stanovništva, što je rezultiralo opadanjem procentualnog udela sa 30,6 na 28,8 odsto.

Ukupan broj hrišćana porastao je na 2,3 milijarde, uključujući sve konfesije, ali taj rast nije bio dovoljan da očuva njihov raniji demografski udeo.

Ključni razlog za to, prema rečima glavnog autora izveštaja Konrada Heketa, jeste masovno napuštanje hrišćanstva – naročito među mladima. Kako navodi, na svaku osobu koja postane hrišćanin dolaze čak tri osobe koje su napustile tu veru.

Nasuprot tome, muslimanska populacija beleži ubrzan rast i sada čini 25,6 odsto svetske populacije. Udeo muslimana u globalnoj demografskoj slici porastao je za 1,8 procentnih poena u istom periodu. Kako izveštava RT, ovo je rezultat kombinacije više stope rađanja, mlađe populacije (prosečna starost muslimana oko 24 godine), kao i znatno manjeg broja onih koji napuštaju islam u poređenju sa drugim verama.

„Promene koje smo zabeležili su izuzetno brze i duboke. Islam raste brže od bilo koje druge velike religije na svetu“, naglasio je Heket, koji ujedno upozorava da će se ova demografska konvergencija verovatno nastaviti.

U isto vreme, sve veći broj ljudi širom sveta izjašnjava se kao verski neopredeljen. Udeo ovih osoba porastao je sa 23,3 odsto u 2010. na 24,2 odsto u 2020. godini. Rani modeli su sugerisali da bi broj neopredeljenih mogao početi da opada usled starenja populacije i smanjenog nataliteta, ali, kako ističe Heket, upravo napuštanje vere – naročito hrišćanske – dovelo je do obrnutog trenda.

Najveći broj religijski neopredeljenih živi u Kini, gde se čak 1,3 milijarde od ukupno 1,4 milijarde stanovnika ne izjašnjava formalno kao pripadnici određene religije.

Slede Sjedinjene Američke Države sa 101 milionom neopredeljenih i Japan sa 73 miliona. U Kini je i dalje prisutna duhovnost i religijska praksa, ali se formalna pripadnost retko navodi, navodi se u izveštaju „Pju“ iz 2023. godine.

Zanimljivo je da se sada najveći procenat hrišćana – oko 31 odsto – nalazi u podsaharskoj Africi, koja je pretekla Evropu kao novo demografsko središte hrišćanstva. Ovaj pomak je posledica visokog nataliteta, mladog stanovništva i ukupnog rasta broja ljudi u toj regiji. Istovremeno, Evropa beleži pad udela hrišćana usled starenja stanovništva, niske stope rađanja i rastućeg broja ljudi koji napuštaju religiju.

Za razliku od islama i neopredeljenih, budisti su doživeli pad. Njihov broj se smanjio sa 343 miliona u 2010. na 324 miliona u 2020. godini. Razlozi su niska stopa rađanja i takođe gubitak vernika. Hindusi i Jevreji su zadržali stabilan udeo u svetskoj populaciji, bez značajnih oscilacija.

„Često se može čuti da dolazi do verskog preporoda, i to zaista može biti slučaj u nekim regijama. Ali kada pogledamo podatke koje smo pažljivo pratili kroz deceniju, globalni trend jasno pokazuje da se sve više ljudi distancira od organizovane religije“, zaključuje Heket.

Istraživački tim najavljuje sledeću fazu projekta, u kojoj će razviti demografske projekcije kako bi predvideli kada bi islam mogao postati dominantna svetska religija. Ako se postojeći trendovi nastave, broj muslimana bi u doglednoj budućnosti mogao prestići broj hrišćana, zaključuje „Pju“.