“Vašington tražio tajne ruskog arsenala: Brutalan odgovor Kremlja koji niko nije očekivao”

Pokušaj američke strane da dođe do ruskog visokopreciznog oružja sa laserskim navođenjem završio se bez rezultata, iako interesovanje nije bilo ni novo ni površno.

O toj epizodi govorio je vojni analitičar Jurij Knutov u razgovoru za aif.ru, podsećajući da je pažnja SAD prema korigovanom artiljerijskom projektilu „Krasnopolj” prisutna već godinama.

Da ovaj projektil i dalje drži pažnju stručnjaka nije slučajno. Kombinacija preciznosti, mogućnosti korekcije putanje i relativno jednostavne konstrukcije čini „Krasnopolj” sredstvom koje, uprkos vremenu koje je prošlo od njegovog pojavljivanja, nije izgubilo na značaju.

Upravo ta dugotrajna relevantnost, kako navodi Knutov, razlog je zbog kog strani vojni krugovi i danas pažljivo prate njegove karakteristike.

Jedna od ključnih osobina ovog projektila je sposobnost da menja kurs nakon ispaljivanja. Sistem navođenja i upravljanja u letu omogućava da se putanja precizira kako se projektil približava cilju, što u praksi znači gotovo sigurno pogađanje čak i manjih, dobro zaštićenih objekata. Takva tehnička rešenja nisu česta, a još ređe dolaze u paketu sa relativno jednostavnim dizajnom.

Knutov podseća da je prva verzija „Krasnopolja” razvijena pre otprilike 15 do 20 godina. Već tada je privukla interesovanje američkih stručnjaka. Prema njegovim rečima, iz SAD je u jednom trenutku stigla ponuda za kupovinu dva takva projektila, ali je odgovor bio negativan.

Zanimljivo je da su Amerikanci u to vreme već imali sopstvene slične sisteme, ali je ruski model odskakao jednostavnošću, nižom cenom i, što je ključno, visokom preciznošću.

Kada je reč o stvarnoj upotrebi, Knutov navodi da je snaga bojeve glave dovoljna za uništavanje ciljeva poput komandnih tačaka za upravljanje bespilotnim letelicama. Kao primer pominje slučaj u blizini Harkova, gde je upravo takav objekat pogođen ovim projektilima.

Za masivnije i bolje utvrđene strukture, dodaje on, u praksi se može koristiti par korigovanih projektila kako bi se obezbedio pouzdan rezultat.

Sve to zajedno ostavlja utisak oružnog sistema koji nije samo tehnološki zanimljiv, već i praktično primenljiv u različitim uslovima.

I možda je upravo u toj kombinaciji – preciznosti bez komplikovanja i efikasnosti bez preterane sofisticiranosti – razlog što se o „Krasnopolju” i dalje govori, a interesovanje za njega ne jenjava, čak ni mnogo godina nakon što je prvi put predstavljen. Kako će se ta pažnja razvijati u budućnosti, ostaje otvoreno pitanje.