Uspon Vladimira Putina: Od agenta KGB-a do gospodara Kremlja!

Nakon povratka u rodni grad, Putin se priključio gradskoj administraciji pod vođstvom Sobčaka.

Vladimir Vladimirovič Putin, čovek koji je obeležio svetsku politiku poslednjih četvrt veka, rođen je 7. oktobra 1952. u tadašnjem Lenjingradu. Njegovo detinjstvo bilo je prožeto senkama Drugog svetskog rata, a odrastao je u skromnoj radničkoj porodici, što ga je naučilo izdržljivosti i snalažljivosti — osobinama koje će kasnije definisati njegov politički stil.

Već kao dečak, Putin je pokazivao takmičarski duh i trenirao je borilačke veštine. Gajio je ljubav i prema knjigama i jezicima, što ga je dovelo do studija prava na Lenjingradskom državnom univerzitetu, gde je diplomirao 1975. godine. Tamo se prvi put susreo sa Anatolijem Sobčakom, čovekom koji će kasnije odigrati važnu ulogu u njegovoj političkoj karijeri.

Nakon povratka u rodni grad, Putin se priključio gradskoj administraciji pod vođstvom Sobčaka. Dok je radio na privlačenju stranih investicija i izgradnji međunarodnih veza, stekao je reputaciju pouzdanog, ali i odlučnog birokrate. Godine 1996. seli se u Moskvu i tada započinje njegov streloviti uspon. Bio je zamenik šefa predsedničke administracije, direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) i sekretar Saveta bezbednosti Rusije. Prekretnica se dogodila 1999. godine kada ga je Boris Jeljcin, tadašnji predsednik, imenovao premijerom. Rusija je tada bila ekonomski slaba, politički nestabilna, izložena terorizmu i separatizmu. Putin se brzo nametnuo kao čuvar reda i zakona, odlučan u borbi protiv separatista i korupcije.

Nakon što je Jeljcin podneo ostavku, Putin je postao vršilac dužnosti predsednika. U maju 2000. pobedio je na izborima, a njegova era je počela privrednim oporavkom. Zahvaljujući rastu cena nafte i gasa, ruska ekonomija je zabeležila rast, a milioni ljudi su izašli iz siromaštva.

Putin je iskoristio povoljnu klimu za konsolidaciju vlasti – pojačao je kontrolu nad medijima, suzbio moć oligarha i postavio temelje za sistem u kojem predsednik ima poslednju reč u svim pitanjima. Ipak, njegov stil vladavine naišao je na kritike sa Zapada. Optuživali su ga za autoritarizam, gušenje političke opozicije i slobode medija, kao i za korupciju.

U Rusiji su ga, međutim, mnogi videli kao lidera koji je spasao državu od raspada. Što se tiče njegovog privatnog života, on je u velikoj meri obavijen velom tajne. Poznato je da je bio oženjen Ljudmilom Putinom, sa kojom ima dve ćerke, a mediji često nagađaju o njegovoj vezi sa bivšom gimnastičarkom Alinom Kabajevom.

Poslednjih desetak godina, Putinovu vladavinu obeležile su aneksija Krima 2014, vojne intervencije u Siriji, sve veći sukob sa Zapadom i invazija na Ukrajinu 2022. godine. Putin Rusiju pozicionira kao globalnu silu, često u suprotnosti sa interesima SAD-a i Evropske unije. Međutim, cena takve politike su međunarodne sankcije, ekonomska stagnacija i sve veća izolacija. Godine 2021, Putin je potpisao ustavne amandmane koji mu omogućavaju da se kandiduje za još dva mandata, potencijalno ostajući na vlasti do 2036. godine.