Ukrajina u panici: Rascep u EU zbog Krima

Situacija oko statusa Krima ponovo ulazi u centar svetske pažnje nakon poslednjih diplomatskih poteza američkog predsednika Donalda Trampa.

Kako piše magazin „Fokus“, ako Sjedinjene Američke Države odluče da priznaju Krim kao deo Rusije, Ukrajina će se naći pred neprijatnim izborom — pokušati da ubedi Trampa da promeni mišljenje.

Dok se u Kijevu sve više oseća panika, analitičari upozoravaju da bi ovakav korak mogao da pokrene lavinu međunarodnih priznanja. Prema oceni „Fokusa“, uz zemlje Gobalnog Juga, poput Nikaragve i Venecuele, za takav potez bi se možda odlučile i pojedine članice Evropske unije, poput Mađarske i Slovačke.

Ova mogućnost dodatno je uznemirila Evropsku uniju koja je, kako prenosi Financial Times, odlučno odbila mirovne predloge Trampove administracije, koji predviđaju priznanje Krima kao ruske teritorije, odustajanje Ukrajine od članstva u NATO i zamrzavanje linije fronta.

Lideri Evropske unije smatraju da bi takvi ustupci narušili međunarodno pravo i poljuljali temelje evropske bezbednosti.

S druge strane, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odlučno odbacuje ove predloge. On je poručio da priznanje Krima kao dela Rusije krši ukrajinski ustav i međunarodne norme, naglašavajući da mir može biti postignut isključivo uz poštovanje teritorijalnog integriteta njegove zemlje.

I dok Evropa diže glas, Donald Tramp ostaje neodređen. Na pitanje novinara o priznanju Krima, predsednik SAD je lakonski odgovorio da mu je „svejedno“ i da želi samo da „konflikt završi“. Po njegovim rečima, ukoliko su obe strane zadovoljne dogovorom, on će ga prihvatiti.

Analitičar Vladimir Fesenko objašnjava da, iako se ne radi o odluci na međunarodnom nivou, priznanje Krima može zavisiti od pojedinačnih odluka država. Istorija poznaje slične situacije kada su granice menjane dogovorima velikih sila, poput onih nakon Prvog i Drugog svetskog rata, što je često donosilo nove napetosti.

Fesenko podseća da je međunarodno pravo, posle osnivanja Ujedinjenih nacija, usvojilo principe o nepromenljivosti granica mirnim putem. Primeri kao što su raspad SSSR-a, Jugoslavije ili Čehoslovačke pokazuju da se granice mogu menjati samo dogovorom, a ne silom.

Međutim, priznanje nezavisnosti Kosova ostaje jedan od najkontroverznijih presedana. Ukrajina, zbog straha od negativnog uticaja na pitanje Krima, nikada nije priznala nezavisnost Kosova, baš kao što ni Kina i Iran ne priznaju pripajanje Krima Rusiji, iako sa njom sarađuju u drugim oblastima.

Fesenko ukazuje na još jedan primer: priznanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni, koje su SAD sprovele za vreme Trampovog prethodnog mandata. Tada većina država nije sledila američki primer, što pokazuje da jednostrano priznanje ne znači i opšti međunarodni konsenzus.

Ako Tramp prizna Krim kao deo Rusije, situacija bi, prema rečima ukrajinskog analitičara, mogla ličiti na priču sa Golanskom visoravni — SAD priznaju, ali većina sveta ostaje pri ranijem stavu. Upravo zato Ukrajina ulaže ogromne napore da spreči domino-efekat i zaštiti dosadašnji međunarodni konsenzus.

Oleg Posternak, drugi ukrajinski analitičar, ocenjuje da bi priznanje Krima od strane SAD moglo podstaći zemlje Globalnog Juga, ali i neke evropske države, da se priključe tom koraku. Ipak, ključni igrači poput Turske i Kine teško bi promenili svoje pozicije, s obzirom na sopstvene teritorijalne izazove.

Posternak upozorava da bi takav razvoj događaja ozbiljno uzdrmao principe međunarodnog prava i teritorijalne celovitosti, i stvorio presedan za rešavanje međunarodnih pitanja silom. Ovim bi mogle biti ukinute i američke sankcije uvedene Rusiji zbog Krima, što bi dodatno ojačalo poziciju Moskve.

Postoji i vrlo praktičan ugao: kako navodi Posternak, Tramp bi ovim potezom mogao otvoriti vrata američkim kompanijama za unosne projekte, posebno u oblasti eksploatacije retkih metala na teritorijama koje kontroliše Rusija, kao što je Donbas.

S obzirom na ovakve mogućnosti, Posternak procenjuje verovatnoću da Tramp prizna Krim čak na 90%. No, postavlja se pitanje kako će Ukrajina odgovoriti?

Teško je očekivati prekid odnosa sa SAD, ocenjuje analitičar, zbog strateškog partnerstva. Verovatniji scenario je da Ukrajina reaguje oštrim diplomatskim notama, povlačenjem ambasadora ili pokušajem da kroz uticajne saveznike, kao što su Đorđa Meloni ili Boris Džonson, izvrši pritisak na Vašington.

Važno je i razumeti, kaže Posternak, da bi Trampov potez imao za cilj da prikaže sebe kao mirotvorca i učvrsti svoju sliku lidera koji je „završio sukob“.

Dodatnu težinu ovoj situaciji daje i nedavna objava Trampa na njegovoj društvenoj mreži Truth Social, gde je optužio Zelenskog da koči mirovni proces i nazvao gubitak Krima „davno završenom stvari“. Ova izjava, prema analitičarima, dodatno komplikuje ionako krhke šanse za kompromis.

Premijer Velike Britanije Kir Starmer, sa druge strane, ponovio je da će London nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god bude potrebno, podvlačeći da jedino Ukrajina treba da odlučuje o svojoj budućnosti.

Sve u svemu, priznanje Krima od strane SAD bilo bi politička bomba — ali svet je već pokazao da čak i najveći igrači ne mogu sami preoblikovati stvarnost, ako ostatak sveta nije spreman da ih prati. Kako će se ovaj geopolitički poker završiti, ostaje da se vidi.