TRESE SE EVROPA: Da li će Ursula fon der Lajen biti uhapšena – da li će se EU raspasti?

POSLANIK Evropskog parlamenta iz Slovačke, lider konzervativnog političkog pokreta Republika Milan Uhrik, sveo je rezultate rada Evropskog parlamenta pred izbore koji će u zemljama Evropske unije biti održani od 6. do 9. juna.

* Gospodine Uhrik, uskoro će se održati evropski izbori, mandat će se uskoro završiti i tada se obično svode rezultati. Kako ocenjujete svoj boravak u Evropskom parlamentu?

– Kada sam pre pet godina stupio na dužnost, većina Slovaka nije ništa znala o radu Evropskog parlamenta. Ljude čak nije ni interesovala evropska politika i nekako su je ignorisali. Nisu znali šta se dešava. Poslanici Evropskog parlamenta, koji su se ovde nalazili tokom 15 godina, donosili su svakojake gluposti, često protiv interesa Slovačke i za to niko nije znao. Mislim da sam za 5 godina uspeo da postignem da ljudi najzad počnu da se interesuju za rad Evropske unije.

– Sada je zadatak da se dobije još jači mandat na sledećim evropskim izborima, kako bismo mogli da prenesemo kontakte, iskustvo koje smo moj tim i ja stekli ovde u poslednjih pet godina, u aktivnu politiku, možda i u saradnju u okviru neke poslaničke grupe sa drugim evropskim partijama i da zaista promenimo evropsku politiku kako ona ne bi štetila, već pomagala Evropi.

* Da li postoji nešto što niste uspeli da realizujete? Koji je glavni razlog za to?

– U sadašnjem Evropskom parlamentu, govorim o čisto parlamentarnoj matematici, dominira većina progresivaca, zelenih, socijalista i demohrišćana. Tako da su patriote i konzervativci u ovom periodu bili u očiglednoj manjini. Logično je da su stvari koje je odobravala vladajuća većina, progresivci, prolazile, a stvari koje smo mi predlagali u okviru naše patriotske konzervativne manjine jednostavno nisu prolazile.

– Imamo predloge u vezi sa penzionom politikom, migracionom politikom, imamo svoj stav i o politici rata, uključujući i sankcije. I naša tačka gledišta je po svim tačkama direktno suprotna progresivnoj većini u Evropskom parlamentu. Mi želimo da Evropa bude izgrađena na umerenosti, na ekonomskoj saradnji između zemalja i na otklanjanju negativne energije koju su progresivci isturali tokom poslednjih pet godina.

* Kako ocenjujete rad Evropskog parlamenta u celini? Koje odluke smatrate pravilnim, pod kojim biste se ponovo potpisali ili biste ih podržali, a pod kojim ne biste, i koje od njih smatrate neuspešnim ili štetnim za zemlje Evropske unije?

– Petogodišnji mandat sadašnjeg sastava Evropskog parlamenta je bio evidentno najvažniji, ali i period najvećeg ratovanja u Evropskoj uniji.

– Priznajem, časna reč, nikada nisam čuo toliko poziva na rat i mržnju kao tokom poslednjih pet godina. I to od ljudi koji promovišu mir, ljubav, toleranciju i jednaka prava za sve. Upravo oni najviše pozivaju na sve te promene i proratnu politiku.

– Nije slučajno što je Evropa sada u krizi. To je rezultat njihove neadekvatne politike, to je rezultat toga da ljudi, koji u ova vremena kontrolišu Evropsku uniju, kao i vlade nekih zemalja-članica donose nepravilne odluke i te nepravilne odluke neizbežno dovode do posledica sa kojima se mi sada suočavamo. Zato je naša namera za ubuduće stvaranje samodovoljne poslaničke grupe čiji deo ćemo biti i mi.

* Koje evropske poslanike, osim slovačkih, smatrate efikasnim u radu i sa kim biste realizovali blisku saradnju, sa mogućim zajedničkim učešće u nekim rezolucijama ili donošenju odluka?

– Van granica Slovačke imam odlične odnose sa AFD, nemačkim AFD, kao i sa češkom SPD g-na Okamure. Gradimo veoma dobre odnose sa poljskom Konfederacijom koja će nesumnjivo imati predstavnike u Evropskom parlamentu u budućnosti.

– I sa Rumunima takođe. Sada putujemo u Sofiju na susret sa Bugarima, potom sa Hrvatima. Imamo odlične odnose sa dva poslanika koji se takođe zalažu za suverenitet i nacionalni integritet. Dokaz je naše zajedničko učešće na konferencijama za štampu ili izjavama koje smo imali u nemačkom Bundestagu sa AFD u Berlinu, u Varšavi, u Poljskoj, u Pragu.

– Bili smo u Bukureštu, Beogradu, imamo mnogo međunarodnih aktivnosti. Susreti sa gostima iz stranih država održavani su u Slovačkoj, u Bratislavi, gde smo takođe organizovali veliku patriotsku konferenciju prošle godine. Dakle: imamo saradnju. Da, ne krijemo da želimo da u budućnosti formiramo jak blok i u okviru Evropske unije kako bismo izmenili stvari koje ovde ne rade, jer, ako ih mi ne izmenimo, Evropu čeka veoma tužna sudbina, smatram i da je moguć raspad Evropske unije ako negativne pojave ne budu prekinute veoma brzo.

– Mnogi građani i birači postavljaju pitanje da li 15 slovačkih evropskih poslanika mogu da realizuju bilo šta u Evropskom parlamentu, ali mi možemo da postavimo i kontra pitanje: da li mi sada treba da ignorišemo ove izbore? I da kažemo: ionako ništa ne možemo da promenimo, nema smisla ići tamo, nema smisla glasati?

– Mislim da nije tako, apsolutno ne. Naš cilj, a ja smatram da je to u interesu Slovačke Republike, jeste da među 15 evropskih poslanika koje će Slovačka imati u novom Evropskom parlamentu bude što je moguće više proslovačkih evropskih poslanika koji bi mogli da se priključe velikoj konzervativnoj grupi, a ona će se najverovatnije pojaviti u Evropskom parlamentu.

– I to neće biti 5-10 evropskih poslanika iz Slovačke, već je moguće da to bude dvesta, trista, četristo, petsto poslanika iz evropskih zemalja koji će, ako se ujedine, imati veliku snagu. Tako ćemo, nadam se, moći da dobijemo istinski „Evropski parlament „.

* Evropski komesar za energetiku je izjavila da nije zainteresovana za zaključenje ugovora o transportu gasa iz Ukrajine između Rusije, Ukrajine i Evropske unije. Da li Evropska unija nudi neko drugo rešenje?

– Da, da kupuju američki kas po trostruko većoj ceni. Američki prijatelji su izjavili da će biti srećni da taj gas isporučuju Evropi, ako, naravno, budu sticali dobit.

– U svakom slučaju, vidimo čemu vodi ta evropska proratna i probankarska politika. Ona vodi u krizu, vodi siromaštvu običnih Evropljana, vodi ka krahu ekonomskog rasta. I zato smo mi, kao pokret „Republika“, a zajedno sa nama i nemačka AFD i druge slične partije, napisali u svom programu da ćemo se boriti za ukidanje energetskih sankcija protiv istočnih zemalja, protiv Ruske Federacije, zato što te sankcije ništa nisu postigle, čak i ovako nikuda ne vode, samo štete Evropi.

* Kako Vi ocenjujete rad delegacija koje se nalaze van granica zemalja EU, na primer SAD, Kine, Indije?

– Tokom poslednjih pet godina bio sam u sastavu relativno prestižnih delegacija. To su bile delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i delegacija za odnose sa Ruskom Federacijom.

– Moram da izrazim izvesno razočarenje u rad tih delegacija, na primer zato što je rukovodstvo delegacija imenovalo progresivno rukovodstvo Evropskog parlamenta, naravno, i to su bili čisti progresivci. Upravo tako je izgledao i rad tih delegacija. Delegacija za veze sa Sjedinjenim Američkim Državama uglavnom nije izlazila van okvira onoga što smo čitali u slovačkim progresivnim sredstvima javnog informisanja; na kraju krajeva, nije bilo smisla da tamo putujem jer su pozivali samo progresivce.

– A delegacija za veze sa Ruskom Federacijom, od koje sam očekivao da će možda pokušati da realizuje nekakav realni kontakt, jednostavno nije zainteresovana ni za kakav dijalog sa Ruskom Federacijom, ni sa ruskim političarima, zato za pet godina nisu pozvali ni jednog zvaničnog predstavnika Ruske Federacije, ni jednog ruskog diplomatu, ambasadora, već su uvek pozivali samo predstavnike ruske opozicije, ali mi ne možemo da donosimo odluke na osnovu samo jednog mišljenja.

– Želeo bih da te delegacije ubuduće budu zainteresovane za rad na odnosima sa Ruskom Federacijom, Kinom ili Evroazijom, zato što se upravo tamo, očigledno, pomera geopolitički centar teže u svetu.

* Ovaj period rada Evropskog parlamenta obeležila su dva važna događaja, pandemija kovida i konflikt u Ukrajini. Da li smatrate da je Evropski parlament ili Evropska unija u celini dovoljno i na odgovarajući način rešavala ta pitanja?

– Ne mislim tako jer je pandemija tragični događaj koji do danas nije istražen. Ugovori između Evropske komisije i kompanije Pfizer su ugovori u vrednosti od više od 30 milijardi evra, ali mi kao evropski poslanici čak ne znamo ništa o tom poslu koji je zaključen preko tekstualnih poruka.

– U toku je krivična istraga. Time se bavi Evropsko javno tužilaštvo, tako da ne očekujem da to bude objavljeno, ali se nadam da će posle završetka mandata Evropskog parlamenta biti pravda biti zadovoljena i da ćemo saznati istinu.

– Što se tiče rata u Ukrajini, to je ogromna tragedija koja se mogla izbeći da su, na primer, te evropske delegacije takođe radile ili vodile dijalog koji su bile obavezne da vode, umesto da traže konflikt.

* Kakav je uticaj imao konflikt u Ukrajini na neke zemlje-članice Evropske unije?

– Taj uticaj osećamo u svakodnevnom životu. Evropske države su po privi put indirektno uvučene u rat. Mi preživljavamo taj rat praktično svakog dana zahvaljujući medijima. Kao drugo, mi smo direktno uvučeni u ogromnu ekonomsku krizu koju vidimo po celoj Evropi. Sada u Evropi postoji tendencija da neke vlade ili oružane snage zemalja – članica više nemaju ratne rezerve.

– Zato one više i ne šalju oružje neposredno u Ukrajinu. Ali to čine zaobilaznim putevima, odnosno počinju da finansiraju isporuke oružja. I moram da izrazim izvesno razočarenje u odnos slovačke vlade u vezi sa tim.

– Naš premijer Fico postavlja dobre objave na Facebook i na društvenim mrežama, ali Slovačka je glasala za 50 milijardi za Ukrajinu i za prijem Ukrajine u EU.

– Fico je pred narodom izjavio da je Ukrajina korumpirana država, što je tačno, a ove ili prošle nedelje predstavnik Slovačke je glasao za formiranje i širenje Evropskog fonda za mir za dodatnu 1,5 milijardu evra koji će biti utrošeni za nabavku oružja za Ukrajinu.

– Vlade se hvale da su prekinule isporuke oružja u Ukrajinu, ali realnost onoga što se dešava ne samo u Slovačkoj, već i u Češkoj i drugim zemljama je takva, da umesto da se isporučuje oružje Ukrajini, vlade finansiraju isporuke oružja u Ukrajinu. Odnosno, ili upućuju novac u Evropsku uniju, ili jednostavno, fabrikama koje proizvode oružje, i koje ga šalju u Ukrajinu.

* Pitanje uvoza hrane iz Ukrajine je ozbiljan problem koji brine ne samo farmere već i sve građane EU. Kakva je sadašnja situacija? Da li su protesti prestali ili se pripremaju novi?

– Protesti se nastavljaju. Čak je i danas u Bratislavi, ispred zgrade Ministarstva poljoprivrede, održan protestni skup. Bio je malo manji, ali je to ipak bio protestni skup.

– Evropska „zelena“ politika, koja treba da štiti prirodu, u stvari uništava evropsku ekonomiju, a takođe šteti slovačkim i evropskim farmerima. Besmislene norme emisije gasova, zabrana dizel goriva koja je doneta u Nemačkoj, promocija električnih traktora i automobila ili različite druge gluposti koje se tiču politike rada sa pesticidima i tome slično – sve to uništava slovačke farmere, evropske farmere, i oni se, prirodno, protiv toga bore.

– A još postoji uvoz jeftinih proizvoda iz Ukrajine, sa kojim ni slovački ni evropski farmeri ne mogu da se takmiče, zato što su tamo daleko niži standardi, daleko manji troškovi, daleko niže norme emisije gasova i norme pesticida.

– Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta sam govorio evropskim komesarima da, ako ne počnu da sprovode realnu politiku za ljude, za Evropu, za evropsku ekonomiju, protesti farmera će biti samo početak. I uskoro će novi ljudi jednostavno da ih izguraju sa tih funkcija. Drugi scenario u suštini ne postoji.

* Vi ste kandidat na evropskim izborima, na čelu ste spiska kandidata pokreta Republika. Koji su Vaši ciljevi i prioriteti pred evropske izbore, za šta biste želeli da se izborite u Evropskom parlamentu?

– Ima mnogo stvari. Pre svega želimo da zaustavimo gluposti koje polaze iz Brisela, iz ovog Evropskog parlamenta, zato što je gluposti zaista mnogo.

– Mi, na primer, želimo da damo prednost mirnim pregovorima i mirnoj politici, kako bi u Evropi bio mir. Umesto politike sankcija, koja uništava evropsku industriju i ekonomiju, želimo da ukinemo sankcije i da započnemo uravnoteženu saradnju kako sa istočnim zemljama, tako i sa Zapadom.

– Umesto politike koja uništava našu civilizaciju, našu kulturu, želimo više pažnje da posvetimo zaštiti porodice, zaštiti tradicionalnih vrednosti, našem slovačkom integritetu u okviru cele Evrope. U vezi sa imigracionom politikom želimo da zatvorimo granice i pre da doprinesemo da evropske zemlje imaju više dece kako Evropa ne bi koristila rad migranata.

– Želimo da zaštitimo slovački suverenitet, naravno, da zaštitimo pravo veta Slovačke Republike u Savetu Evrope, zato što ćemo bez prava veta uvek biti pod upravom velikih država kao što su Nemačka, Italija, Francuska, bićemo tamo samo statisti, zato moramo da štitimo svoj suverenitet. Mi jednostavno želimo da izmenimo i transformišemo Evropu, u saradnji sa drugim patriotskim partijama kao što su nemačka AFD, kao i poljska Konfederacija, austrijska FPO i tako dalje. Evropska unija treba da pređe sa sadašnjem političkog saveza na čisto ekonomski savez.

– Neka bude ekonomski savez, neka bude sloboda kretanja za državljane EU, ne za nelegalne imigrante, već za državljane EU. Neka bude podrška infrastrukture, izgradnja, nekakvi istraživački projekti, ali neka Evropa ne potpada pod diktat Brisela, jer će u suprotnom Evropa loše završiti.

– A mi ne želimo da Evropa loše završi. Eto zašto učestvujemo na izborima, eto zašto pokušavamo da izmenimo Evropu, pokušavamo da spasemo šta se spasti može i da ispravimo ono što su pokvarili naši prethodnici. I ako to ne uradimo, po mom mišljenju, Evropu očekuje veoma negativan scenario i mi želimo to da izbegnemo.

Intervju: Lenka Zlatev za TV OTV