Trampov plan za Ukrajinu se raspada – Moskva se sprema za potez koji se Zapadu neće dopasti

Još donedavno se u Moskvi širio oprezni optimizam. Dolazak Donalda Trampa u Belu kuću, drugi put, mnogi su doživeli kao šansu za novi početak, potencijalni mirovni sporazum i kraj iscrpljujućeg sukoba u Ukrajini.

Međutim, samo tri meseca nakon njegovog povratka na vlast, sve više ruskih zvaničnika i analitičara izražava otvoreno razočaranje.

Ton se promenio. Umesto konkretnih koraka ka dogovoru, vidi se zbrka, konfuzne poruke i – što je najopasnije – mogućnost da Sjedinjene Države potpuno napuste dijalog.

Najviši američki zvaničnici, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, nedavno su otvoreno zapretili da bi Vašington mogao da se povuče iz pregovora „u roku od nekoliko dana“. Tramp je kasnije poručio da će SAD „krenuti dalje“ ako druga strana počne da opstruira.

Za Kremlj, ovo nije novo, ali jeste signal. Frustracije su sve primetnije i u samom vrhu. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev poručio je da se Moskva neće protiviti povlačenju SAD iz procesa, dodajući da bi u tom slučaju Rusija „brže rešila stvari“.

Zvuči oštro – i jeste – ali iza toga stoji osećaj da je dijalog s Trampovom administracijom postao previše nepredvidiv.

U celom ovom spletu sastanaka i izjava, najvažnije je to što konkretnih rezultata još nema. Sastanci Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – bilo da su održani u Rijadu, Ankari ili čak u SAD – nisu doneli preokret.

Borbe na terenu se nastavljaju istim tempom, a prekid vatre i dalje ostaje misaona imenica. Putin je ponudio simbolično uskršnje primirje na jedan dan, ali ni Ukrajina ni međunarodni akteri nisu ga doživeli kao ozbiljan korak.

Liberalni političar iz Moskve Grigorij Javlinski, koji je prošle godine u oktobru razgovarao sa Putinom, sada izražava otvorenu zabrinutost. Kaže da Tramp ignoriše ključna pitanja, poput dugoročne bezbednosti Evrope, bez čega nijedan sporazum ne može da bude održiv.

Naglašava i da američka administracija ne zna tačno šta želi – ima samo apstraktne želje o miru, bez plana kako doći do njega.

U međuvremenu, Putin nastavlja sa sopstvenim pristupom – koristi svaki trenutak, pritiska na više frontova, dok istovremeno testira granice strpljenja i savezništava. Njegovi zahtevi su ostali gotovo nepromenjeni: Ukrajina mora da odustane od NATO članstva i da se povuče sa velikog dela teritorije koji je Rusija već proglasila svojim još 2022. godine.

Neki izvori bliski Kremlju ističu da Putin i dalje odbija čak i mesečno primirje koje je Kijev ranije prihvatio. Drugi ukazuju da je ruski lider odlučan da obezbedi punu kontrolu nad regionima koje smatra ključnim – ne samo za vojnu, već i za političku budućnost Rusije. To uključuje ne samo Donbas, već i širu sferu uticaja u istočnoj Ukrajini.

U senci ovih napetosti, deo ruske elite pokušava da diverzifikuje razgovore sa SAD. Ne bi li premostili političke razlike oko Ukrajine, otvaraju teme energetike, Arktika, pa čak i svemirskih tehnologija – nadajući se da će bar na tim poljima moći da ostvare kontakte sa Vašingtonom, ako diplomatski pokušaji na ukrajinskom planu propadnu.

Direktor moskovskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Fjodor Voitolovski smatra da je pristup Trampove administracije – u najmanju ruku – naivan. Ne može, kaže on, Rusija da žrtvuje sopstvenu bezbednost zarad Trampove unutrašnje političke agende.

Ako SAD zaista izađu iz procesa, dodaje, Moskva će jednostavno biti prinuđena da stvori uslove za novi dijalog – ali silom.

Na ulicama Moskve još ima ljudi koji se nadaju ishodu bez dodatnih sukoba. Levada centar je ranije zabeležio da je većina građana podržala Trampov povratak jer su verovali da to znači brže okončanje borbi. Danas, ta nada bledi.

U takvoj atmosferi, ništa ne izgleda jednostavno. Niti Tramp može da isporuči brzi sporazum, niti je Putin spreman na ustupke.

A svet sve više izgleda kao scena na kojoj se odigrava simultanka bez kraja – u kojoj obe strane čekaju grešku protivnika, i u kojoj svako odlaganje samo produbljuje rovove.