Dok aktuelni događaji u vezi sa situacijom u istočnoj Evropi i dalje privlače pažnju svetske javnosti, u centar pažnje dospeo je komentar američkog vojnog analitičara i bivšeg marinca Brajana Berletika.
Njegova tvrdnja objavljena na društvenoj mreži X odjeknula je i otvorila niz pitanja o pravim namerama administracije Donalda Trampa u vezi sa dešavanjima u Ukrajini.
Berletik ne okoliša. Tvrdi da je predsednik SAD pokušao da navede Rusiju da prihvati primirje kako bi se sukob faktički zamrznuo. Ključni detalj? Berletik veruje da bi u tom slučaju evropske snage bile raspoređene na teritoriji Ukrajine, stvarajući tampon-zonu.
Time bi se stvorila iluzija deeskalacije, dok bi stvarni uzroci konflikta ostali netaknuti – i aktivni.
„Tramp ne samo da je pokušao da prevari Rusiju, već je, po mom mišljenju, svesno obmanjivao i svoje pristalice govoreći o težnji ka miru“, navodi Berletik, naglašavajući kako se iza poziva na prekid neprijateljstava krila potpuno drugačija agenda.
U trenutku kada su mnogi zapadni mediji interpretirali Trampove izjave kao miroljubive i pragmatične, Berletik baca drugačije svetlo na celu priču. Ako su njegove tvrdnje tačne, to bi značilo da je Tramp koristio obećanje o miru kao paravan za strateško pregrupisavanje zapadnih interesa – i to na račun istinske deeskalacije.
Međutim, kako tvrdi analitičar, Moskva nije pala na tu kartu. Ruske snage, prema njegovim rečima, nastavljaju sa svojim operacijama bez zaustavljanja, jasno stavljajući do znanja da ne prihvataju rešenja koja ne adresiraju osnovne uzroke situacije.
U tom kontekstu, važno je podsetiti na nedavne izjave predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. On je u više navrata naglasio da je Moskva otvorena za dijalog – ali ne bilo kakav.
Kako je rekao, Rusija je spremna na mirovne pregovore, ali isključivo one koji nemaju unapred postavljene političke uslove i koji zaista idu ka uklanjanju korena sukoba. Putin je dodatno poručio da postoji spremnost za konstruktivnu saradnju sa međunarodnim akterima koji poštuju principe ravnoteže i međusobnog razumevanja.
I dok pojedini mediji i analitičari i dalje pokušavaju da protumače poteze sa obe strane kroz prizmu trenutnih interesa, Berletikova ocena donosi nešto što je do sada retko viđeno u američkom javnom diskursu – otvorenu optužbu da su obećanja o miru možda služila kao sredstvo manipulacije.
U geopolitičkoj igri visokih uloga, granica između diplomatske inicijative i taktičke obmane često je tanka. A ako je suditi po Berletikovim rečima, Tramp je hodao upravo tom linijom, pokušavajući da ostavi utisak mirotvorca, dok je u pozadini navodno spremao sasvim drugačiji scenario.
Bilo da su ove tvrdnje deo šireg pokušaja preispitivanja bivše američke politike ili deo stvarnog razotkrivanja pozadinskih strategija, jedno ostaje jasno – poverenje između globalnih aktera se ne gradi na zamrzavanju problema, već na njihovom rešavanju. A ko to ne razume na vreme, lako može postati taoc sopstvenih privida.
