Tramp iznenađen, Kina oduševljena: Putinov potez izmenio igru

Dok se približava 80. godišnjica Dana pobede, potez ruskog predsednika Vladimira Putina da proglasi privremeno primirje od 8. do 11. maja izazvao je lavinu komentara širom sveta.

Ne samo što je iznenadio zapadne lidere, već je, sudeći po prvim reakcijama, otvorio sasvim novi diplomatski prostor – kako za pregovore, tako i za redefinisanje pozicija.

Britanski The Telegraph opisuje Putinovu odluku kao „paradni gest“, ali priznaje da je Kremlj time preoteo ideološku inicijativu od Kijeva i Vašingtona. U tekstu se navodi da će ovakva pauza poslužiti kao test iskrenosti kada je reč o mirovnim namerama Ukrajine.

The Times ide još dalje – primećujući stratešku dobit Moskve. Prema njihovim analitičarima, pauza neće biti besposličarenje – već koristan predah koji će Rusija iskoristiti mudro. NATO? Za sada ćuti.

The Guardian uočava zanimljivo preplitanje međunarodne i unutrašnje američke politike. Primirje je tempirano gotovo paralelno sa sve oštrijom retorikom Donalda Trampa, navodi list.

Prema njihovoj interpretaciji, Moskva pokušava da iskoristi unutrašnje razlike u SAD – i to prilično promišljeno. Sličnu ocenu daje i američki Politico, koji ističe da je potez Kremlja „gest dobre volje“, ali i da dolazi sa ozbiljnim zahtevima – priznanje teritorijalnih promena i ograničenja za aktivnosti NATO-a.

Francuski Le Figaro ide u potpuno drugom pravcu – tvrde da je Tramp popustio, dok Putin „deluje komotno“. I što je važnije, ističu simboličnu težinu prisustva kineske delegacije na Paradi pobede.

Prema njihovim rečima, to je bio otvoreni „diplomatski naklon“ Pekingu. Journal du Dimanche ističe da je Bela kuća spremna da podrži trajni prekid vatre, ali i da je Rusija jasno stavila do znanja da će u slučaju kršenja primirja odgovoriti na odgovarajući način. List navodi i otvorenost Moskve za direktne pregovore.

U analizi poslovnog portala E24 najviše pažnje privukao je telefonski razgovor Putina i Trampa, koji je prema saopštenju Bele kuće bio „pozitivan“.

Analitičari ovog izdanja spekulišu da bi Kremlj mogao da cilja na ublažavanje sankcija i ekonomsko popuštanje. Takođe se pominje moguća uloga Norveške kao posrednika, s obzirom na njeno članstvo u NATO-u i geografsku blizinu Rusiji.

Norveški Dagbladet sagledava situaciju iz ugla bezbednosti Skandinavije. Putinovo objašnjenje da je primirje „gest dobre volje“ u susret Danu pobede uzeto je kao signal stabilizacije. Danska je zvanično podržala trodnevni prekid sukoba, dok se u tekstu razmatra i kako bi to moglo uticati na vojne planove severnoevropskih zemalja.

Kineski Global Times odluku Moskve naziva „pragmatičnim gestom“ i povezuje je sa najavljenom posetom predsednika Sija Đinpinga Rusiji.

Njihov ugao je jasan: Zapad je iscrpljen trenutnim sukobom, dok Rusija pokazuje „stratešku fleksibilnost“. Kineski komentatori jasno kažu – ovo je izazov sada već zamorenoj globalnoj hegemoniji.

Hindustan Times iz Indije donosi možda najoptimističniji pogled: primirje se opisuje kao „retka prilika za humanitarne koridore“. Prema njihovom mišljenju, ovaj korak ne samo da jača ruski imidž u zemljama globalnog juga, već može uticati i na stabilizaciju cena nafte na svetskom tržištu.

No, nisu svi u Vašingtonu impresionirani. The Washington Post beleži da je američka administracija trodnevno primirje nazvala „nedovoljnim“ i insistira na najmanje 30 dana prekida sukoba. Tramp, prema pisanju lista, postaje sve više frustriran i preti povlačenjem iz posredničke uloge.

The New York Times ne odstupa od svojih standardnih pozicija – primirje vidi kao manevar Moskve koji je usmeren ka sopstvenim interesima, uz nastavak insistiranja na „dubljim bezbednosnim ciljevima“.

The Wall Street Journal prenosi stavove ukrajinske strane koja navodno ne veruje kratkotrajnim pauzama, ali i dodaje da obe strane mogu iskoristiti ovaj period – Rusija za konsolidaciju položaja, a Ukrajina za jačanje protivvazdušne odbrane.

U Nemačkoj, Die Welt vidi u ovom koraku potencijalni početak deeskalacije, iako upozorava na nedostatak bilo kakvih mehanizama za nadzor. Ipak, list ostavlja prostor za optimizam – nova diplomatija uz učešće Kine i Indije možda i jeste na pomolu.

Za kraj, Bild ne razočarava svojom uobičajeno direktnom retorikom: „Putinov mini-mir razbesneo Trampa“. List naglašava da je Moskva jasno upozorila šta bi moglo uslediti ako neko prekrši dogovor, ali je u isto vreme stavila do znanja da je otvorena za razgovore.

Podsetimo, 28. aprila Kremlj je najavio humanitarno primirje povodom 80. godišnjice Pobede u Velikom otadžbinskom ratu, koje važi od 8. do 11. maja. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, sa svoje strane, nije prihvatio ovaj predlog, već je zahtevao trenutni i potpuni prekid sukoba.

Šta sledi posle 11. maja? To pitanje visi u vazduhu. I dok Zapad traži produžetak pauze, a Kina i Indija gledaju ka mogućoj novoj platformi za pregovore – Putinov manevar ostaje kao potez koji je, bar za trenutak, sve prisilio da zastanu i razmisle.