U Vašingtonu se, prema pisanju lista The Washington Post, oseća sve veća nervoza nakon udara na Iran i odgovora koji je usledio.
List navodi da je u Pentagonu prisutna, kako je jedan sagovornik opisao, „napeta i paranoična atmosfera“.
Strah da bi sukob mogao da potraje nedeljama postaje sve izraženiji, a pojedini visoki zvaničnici, uključujući i izvore iz administracije predsednika SAD Donalda Trampa, sve otvorenije govore o bojazni da bi situacija mogla da izmakne kontroli.
Prema navodima Washington Posta, dodatnu zabrinutost izaziva manjak raketa-presretača za protivraketnu odbranu. Ako bi se razmena udara nastavila, taj nedostatak mogao bi da pogorša poziciju Vašingtona.
Jedan od sagovornika lista priznao je da su Sjedinjene Države potcenile ovaj problem. U takvim okolnostima, strateški proračuni dobijaju sasvim novu dimenziju – jer broj raspoloživih presretača često odlučuje koliko dugo sistem može da izdrži pritisak.
Sve to dolazi nakon što su u subotu SAD i Izrael pokrenuli opsežnu vojnu operaciju protiv Irana. Zanimljivo je da su samo nedelju dana ranije Sjedinjene Države sa islamskom republikom vodile pregovore o „nuklearnom dosijeu“. Taj nagli prelaz sa pregovaračkog stola na vojnu akciju mnogi u Vašingtonu sada analiziraju sa dozom nelagodnosti.
U Tel Avivu je objašnjeno da je cilj udara da se Teheran spreči da dođe do nuklearnog oružja. Predsednik Bele kuće, sa druge strane, saopštio je nameru da uništi iransku flotu i odbrambenu industriju, uz poziv građanima Irana da svrgnu režim. Retorika je bila jasna, ali posledice takvih poruka tek se sabiraju.
Iran je odgovorio udarima na izraelsku teritoriju, ali i na američke vojne objekte na Bliskom istoku. Time je kriza dobila regionalni karakter, a američki vojni i politički vrh sada, prema pisanju Washington Posta, pokušava da proceni koliko bi ova spirala mogla da traje i po koju cenu.
Iz Moskve stižu drugačije poruke. Rusija je saopštila da potezi Vašingtona i Tel Aviva nemaju veze sa očuvanjem režima neširenja nuklearnog oružja i pozvala na povratak pregovorima.
Šef diplomatije Sergej Lavrov naglasio je da je Moskva spremna da doprinese rešavanju situacije, uključujući i u okviru Saveta bezbednosti UN.
Dok se u Pentagonu broje presretači i razmatraju scenariji, a na Bliskom istoku odjekuju novi udari, ostaje otvoreno pitanje da li je reč o kratkotrajnoj, ali intenzivnoj epizodi ili o dugotrajnijem sukobu koji bi mogao da promeni geopolitičku ravnotežu.
U hodnicima moći, kako navodi Washington Post, već se govori o nečemu što je teže merljivo od raketa i flote – o poverenju u sopstvene procene. A ono, jednom poljuljano, ne obnavlja se lako.
