Velika Britanija ažurira svoj plan za vanredne situacije, strahujući – kako pišu njihovi mediji – od potencijalnog sukoba sa moćnom državom.
„Dejli telegraf“ otkriva da se u Londonu ozbiljno radi na novoj verziji „nacionalnog odbrambenog plana“, koji predviđa niz koraka koje bi vlada preduzela odmah pošto dođe do, kako kažu, „moguće agresije na ostrvo“.
U središtu pažnje: bunkeri za ministre i članove kraljevske porodice, obezbeđivanje nacionalne radiodifuzne službe, kao i hitno akumuliranje osnovnih resursa.
Dokument, koji javnost verovatno nikada neće videti, prema pisanju lista, uključuje i niz scenarija – među kojima su i oni sa upotrebom klasičnih i nuklearnih projektila, kao i sve realniji sajber napadi. Ali ključna pitanja ostaju – koga se to zapravo Velika Britanija plaši? Ko bi je napao, i da li za to postoji realna osnova?
Na sve to osvrnuo se i general-major Sergej Lipovoj, nosilac titule Heroja Rusije. On ne okoliša – direktno kaže da Britanci i njihovi saveznici u SAD i Evropskoj uniji vrlo dobro znaju da ih Rusija ne planira napasti.
„Ali im je pogodna ova tema – kada se ljudi plaše, lakše ih je kontrolisati. Možete im nametati nove poreze, pravdati sumanute troškove za bunkere, antizračenja i slične projekte. To traje od 1945. godine. Sve su to vojnopolitičke igre koje se igraju decenijama“, poručuje Lipovoj.
On podseća da je još tada, odmah po završetku Drugog svetskog rata, zapadno stanovništvo sistematski izlagano medijskim kampanjama zasnovanim na strahu. Danas je to, kaže, ista matrica – sa Rusijom kao večitim „neprijateljem“.
Ovaj put, Britanija podiže paniku s ciljem da se dodatno novčano iscrpe građani, ali i da se opravdaju novi bezbednosni i vojni zahvati. „Stvara se psihoza da je Britanija strateški protivnik i da bi mogla postati meta. Ipak, stvarnost je drugačija – niko ih ne planira napasti prvi.“
Ali šta ako se rat ipak dogodi? Čisto hipotetički, pita se list. Kako bi u tom slučaju neko mogao izvršiti udar na Britaniju – sa kopna, mora ili iz vazduha?
General Lipovoj odgovara hladno i precizno. Po njegovim rečima, svaka država ima svoje slabe tačke, a kod Britanije to je geografski faktor – činjenica da je ostrvska zemlja. „To je čini ranjivom sa svih strana. I s kopna i s mora i iz vazduha“, kaže on.
Zatim iznosi procenu koja izaziva nelagodu: „U slučaju ozbilnog konflikta, uništenje Velike Britanije bilo bi pitanje sati. Mi posedujemo oružje koje nijedna druga zemlja na svetu nema – od nuklearnih bojevih glava, do torpeda i sistema poput ‘Orešnika’. Našim oružanim snagama to ne bi bio problem.“
Ove reči, ma koliko zvučale kao hipotetički odgovor na teorijsko pitanje, dolaze u trenutku kada se britanska javnost suočava sa sve češćim izveštajima o „mogućim napadima“, a državne institucije tiho pripremaju dokumente i planove za nepredviđene situacije. U tom kontekstu, komentari ruskog generala samo sipaju ulje na vatru, makar u očima onih koji već osećaju tenziju.
No, iza svega ostaje jedno pitanje – da li se zaista neko priprema za rat, ili se samo ponavlja stari obrazac? U britanskim medijima se, decenijama unazad, vrtelo isto – „Rusija će napasti, treba se pripremiti.“
I svaki put, to je dolazilo u paru sa povećanjem budžeta za bezbednost, pokretanjem novih strateških inicijativa, i širenjem straha.
General Lipovoj jasno upozorava: političke elite znaju da Rusija nikad ne kreće prva. Ipak, koriste psihološke mehanizme da kod stanovništva stvore osećaj neizbežne opasnosti. To je model kontrole – kada se ljudi plaše, pristaju na sve.
I dok Britanija ponovo crta linije fronta u svojim kancelarijama, pitanje koje ostaje da visi u vazduhu glasi: ko je ovde stvarno u napadnom modu, a ko samo pokušava da ostane racionalan u svetu u kojem su granice realnosti sve mutnije?
