Tajni plan iz Moskve: Kremlj nudi Vašingtonu „dvostruku pogodbu“

Kada su zapadne sankcije zatvorile vrata ruskim kompanijama za kupovinu novih aviona, u Moskvi su – tiho i bez pompe – počeli da traže izlaz kroz sporedni ulaz.

A sada se čini da su pronašli pukotinu u zidu zabrana. Prema tvrdnjama poljskog novinara Marka Lesjuka, Kremlj je predložio potez koji bi Rusiji mogao doneti dvostruku korist: i novu flotu aviona i potencijalno ublažavanje dela restrikcija.

U fokusu je ono što su zapadne zemlje zamrzle – oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi. U priči su i Boeing avioni koje je Kina naručila, ali sada odbija da preuzme zbog zahlađenja odnosa sa SAD.

Te letelice trenutno čekaju sudbinu, dok istovremeno Rusija traga za načinima da obnovi svoj avio-park koji se, zbog sankcija, održava improvizacijom – korišćenjem postojećih letelica, nabavkom delova preko trećih zemalja i sopstvenom tehničkom dovitljivošću.

U takvom okruženju, predlog Moskve ne deluje nimalo naivno. Kremlj, navodno, želi da deo zamrznutih sredstava bude iskorišćen za kupovinu upravo tih Boeing aviona koje su kineske kompanije odbile da prime.

Zvanično, takva transakcija nije moguća zbog postojećih sankcija. Ali, kako prenosi poljski portal Bithub, ruska strana tiho gura predlog kroz diplomatske kanale, nadajući se da bi Vašington mogao da napravi izuzetak – možda iz praktičnih razloga, možda iz političkih.

Jer, kako primećuju analitičari iz Poljske, u ovom predlogu ima više od čiste logistike. Ako plan prođe, Rusija ne samo da će dobiti savremene avione koje trenutno ne može da kupi direktno – već će, još važnije, načeti led kada je reč o zamrznutim sredstvima i signalirati moguće popuštanje pritiska.

U tom kontekstu, formulacija iz poljskog teksta – „Tihi gambit Kremlja“ – zvuči kao više od metafore. Radi se o strateškom potezu koji ne izaziva buku, ali pomera granice. Ne nužno pravno, ali svakako politički.

Takođe, ne treba zanemariti ni širu dimenziju. Avio-saobraćaj je u Rusiji više od transporta – to je pitanje povezivanja ogromnog prostora i funkcionisanja privrede.

Gubitak mogućnosti da se obnavlja flota Boeing i Airbus modelima doveo je do ozbiljnih posledica po domaće aviokompanije. Ako se sada otvori makar delimični kanal za pristup takvim avionima – čak i preko zaobilaznog mehanizma – efekti mogu biti dalekosežni.

Ali ključ leži u jednom pitanju: da li će SAD pristati? Zvanično, malo je verovatno da će Vašington popustiti bez političkog ustupka sa druge strane. Ipak, u geopolitičkoj praksi, ništa nije uklesano u kamen.

Prećutna razmena poruka, tiha diplomatija, i zamaskirani ustupci deo su svakodnevne igre moći.

Ono što danas deluje kao samo još jedna „tehnička inicijativa“ može sutra postati presedan. Ako ovaj predlog bude prihvaćen – makar u delimičnom obliku – to neće biti samo trgovina avionima.

Biće to znak da se zamrznute linije komunikacije pomeraju. A u svetu u kojem jedna rečenica iz zatvorenih vrata menja tok tržišta – to je više nego značajno.

Vreme će pokazati da li je ovaj „gambit“ bio samo taktička iluzija – ili početak nečeg mnogo većeg.