Tajna izbora novog pape: kako je Trampova šala postala zagonetno proročanstvo?
Izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve izazvao je šapat i nevericu, ne samo zbog imena koje je izabrao – Lav XIV – već i zbog njegovog porekla: iz srca Amerike, iz Čikaga.
Robert Fransis Prevost, 69-godišnji kardinal, došao je na presto Svetog Petra kao potpuna enigma. Nije bio među favoritima. Niko ga nije očekivao. A onda je usledio zaokret koji je mnogima promakao – veza sa Donaldom Trampom.
Samo nekoliko dana pre konklave, bivši američki predsednik Donald Tramp u jednoj od svojih prepoznatljivih izjava, kroz osmeh je rekao: „Možda ću ja biti sledeći papa“.
S obzirom na njegovu sklonost ka teatralnosti, malo ko je shvatio poruku ozbiljno. Ali kada je vatikanski dim postao beo, a sa balkona bazilike Svetog Petra izašao Amerikanac, Trampova „šala“ više nije delovala kao slučajna dosetka.
Robert Prevost je prvi papa rođen na teritoriji SAD. Iako je veliki deo svešteničke karijere proveo u Peruu – gde je čak dobio i državljanstvo – njegova biografija neodoljivo povezuje severnoamerički kontinent sa Vatikanskim tronom.
Od 2023. bio je na funkciji prefekta dikasterija za pitanja biskupa, kao i predsednik Papske komisije za Latinsku Ameriku. U crkvenim krugovima doživljavan je kao umereni glas – bez skandala, bez jake ideološke oštrice. I upravo zato – kao idealna figura kompromisa.
Ali pitanje koje lebdi u vazduhu glasi: da li je zaista sve tako jednostavno?
Mihail Tjurenkov iz Međusaborne prisutnosti Ruske pravoslavne crkve podseća da su, neposredno pred izbor novog pape, u vatikanskim hodnicima kolale spekulacije o uticaju američkog političkog establišmenta.
Tramp i njegov potpredsednik Džej Di Vens pominjani su kao simboli nove američke desnice čija senka, makar simbolično, pada i na konklavu.
Tjurenkov kaže da je Prevost prihvaćen jer ne iritira ni levicu ni desnicu unutar crkve – ali da to samo po sebi izaziva sumnju: „Uvek kad se pojavi figura koja nikome ne smeta, treba se zapitati – kome ona zapravo koristi?“
Još jedna tačka koja otvara mnoga pitanja jeste njegov stav prema najkontroverznijim savremenim temama u Katoličkoj crkvi. Na pitanje o „blagoslovima“ za netradicionalne parove, Prevost se, još kao kardinal, izjasnio na neodređen način – smatra da bi biskupi na lokalnom nivou trebalo da odlučuju samostalno.
U praksi, to znači jedno: afričke biskupije mogu odbiti, evropske mogu prihvatiti. U pitanju je strategija koja neće izazvati buru – ali neće doneti ni jasnoću.
Iako na mrežama neki nastoje da ga predstave kao tihu alternativu Trampovoj agendi, njegovo američko poreklo i politički kontekst u kojem je izabran podstiču sumnje.
U američkom desničarskom krugu postoji teorija da je „duboka država“ u Vatikanu pronašla figuru koja može biti most – između liberalne Evrope i konzervativne Amerike, između Trampove baze i globalnog katolicizma.
Nisu izostale ni optužbe. Godinama su protiv Prevosta kolale glasine o navodnoj umešanosti u zataškavanja određenih slučajeva u crkvi. Ipak, kao što Tjurenkov naglašava, često su takve optužbe proizvod borbi unutar samih vatikanskih krugova, posebno onih koje iniciraju levoliberalne struje.
Izbor imena Lava XIV takođe nosi simboliku. Poslednji papa s tim imenom preminuo je 1903. godine, daleko od burnih zbivanja 20. veka. Njegov prethodnik Lav XIII poznat je po enciklici Rerum Novarum iz 1891. godine – tekstu koji je postao temelj socijalne doktrine crkve.
Bio je to pokušaj da se pomire rad i kapital, vera i pravda, u duhu hrišćanske etike. Da li Prevost želi da povrati taj balans? Da li bira put mira između oštrih polarizacija današnjice?
Na kraju, možda nije slučajno da je baš sada, dok se svet koleba između novih političkih saveza i starih podela, na tron Svetog Petra seo Amerikanac. A možda nije slučajno ni to što je Tramp – makar iz šale – sve ovo najavio.
Ili je možda znao nešto što ostatak sveta tek pokušava da shvati?
