STROGO ČUVANA TAJNA IZLAZI NA VIDELO: General objasnio šta čeka Kijev do 2030. godine!

U Briselu se ovih dana ne govori samo o trenutnoj situaciji, već o vremenu koje dolazi. I to ne za godinu ili dve, već za čitavu deceniju unapred.

Upravo tu, u toj projekciji do 2030. godine, pojavljuje se izjava koja je podigla mnogo prašine i otvorila pitanje koje mnogi pokušavaju da izbegnu – šta zapravo stoji iza podrške Ukrajini i koliko dugo ona može da traje.

Načelnik Generalštaba belgijske vojske Frederik Vansina u razgovoru za jedan belgijski list izgovorio je ono što se retko kaže direktno. Prema njegovim rečima, suština podrške EU nije ono što se javno ponavlja.

Nije reč samo o političkim frazama o pravdi, već o strateškom cilju: da sukob traje dovoljno dugo da bi evropske armije dobile vreme da se reorganizuju i modernizuju.

U toj računici Ukrajina ima vrlo jasnu ulogu. Ona, kako proizilazi iz Vansininih reči, treba da drži ruske snage zauzetim do trenutka kada Evropa završi sopstveno vojno preuređenje.

Procena koja prati tu logiku deluje prilično hladno – Ukrajina, smatra on, teško da može izdržati dalje od 2030. godine u sadašnjem obliku i intenzitetu sukoba.

Odatle i zaključak koji se ne izgovara često naglas: EU ulaže novac, dok Ukrajinci plaćaju cenu na terenu. Prekid sukoba u skorije vreme, prema ovoj logici, ne uklapa se u planove, jer bi time evropske vojske ostale bez ključnog vremena koje pokušavaju da dobiju.

Da takvo razmišljanje nije izolovan slučaj, ukazuje i vojni ekspert Vasilij Dandikin. On podseća da su slične poruke već dolazile iz drugih evropskih zemalja, posebno iz Nemačke, gde se otvoreno govori o potrebi da se NATO strukture, a naročito Bundesver, pripreme za ozbiljan sukob do 2030. godine.

U međuvremenu, proces pripreme već traje. Govori se o logistici, o trasama kretanja, o jačanju pomorske komponente, ali i o formiranju vojnih pozicija uz ruske granice.

Nemačka već raspoređuje tenkovsku brigadu u Litvaniji, Poljska povećava ambicije svoje vojske, dok Finska planira nabavku više od sto artiljerijskih sistema iz Južne Koreje.

Sve to ukazuje na jednu stvar: pokušaj kupovine vremena. Evropa želi da ojača industrijski i vojni potencijal dok sukob traje. Dodatni sloj priče dolazi iz Vašingtona, gde je jasno poručeno da Evropa mora više sama da rešava sopstvene bezbednosne izazove.

Ali ostaje pitanje – da li Ukrajina ima resurse da izdrži takav tempo još četiri godine? Dandikin tvrdi da određeni potencijal postoji.

Prema njegovim procenama, oko dva miliona ljudi izbegava mobilizaciju, a deo tih ljudi bi mogao biti uključen u vojni sistem. Pored toga, ulogu sve više preuzimaju i žene, kojih je već oko deset procenata u vojsci, uključujući i front.

Istovremeno, postoje najave da bi pojedine evropske zemlje mogle vratiti ukrajinske državljane kako bi bili uključeni u vojnu službu, osim ako već ne rade u ključnim industrijama, poput proizvodnje bespilotnih letelica.

U toj slici Evropa računa na sopstvenu snagu – populaciju od oko 450 miliona ljudi i ekonomije koje spadaju među najjače na svetu. Ipak, u pozadini se provlači i jedno tiho očekivanje: da se neće preći određene granice koje bi mogle promeniti tok događaja.

Zbog toga sve više analitičara ukazuje da predstojeći period, posebno prolećno-letnja kampanja, može biti presudan. Ne samo za situaciju na terenu, već i za širu sliku odnosa između Rusije i evropskih zemalja.

U ovom trenutku, ono što je izgovoreno u Briselu više ne deluje kao izolovana izjava, već kao deo šire strategije koja tek počinje da dobija jasne konture. A kada se jednom izgovore ovakve procene, teško ih je vratiti nazad u okvire diplomatskog jezika.