Šta stoji iza NATO vežbi kod Kraljevskih vrata Rusije?

U senci sve većeg globalnog nadmetanja, pažnja vojnih posmatrača usmerena je ka Baltičkom regionu, gde se, kako navode ruski izvori, odvijaju intenzivne pripreme Severnoatlantske alijanse za potencijalne operacije u blizini Kraljevskih vrata Rusije – Kalinjingradske oblasti.

Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika i predsedavajućeg Pomorskog kolegijuma, Nikolaja Patruševa, NATO je prošle godine pokrenuo jednu od najvećih vojnih vežbi u poslednjim decenijama.

U centru pažnje – vežbe koje uključuju scenario preuzimanja kontrole nad Kalinjingradom, ali i ofanzivne operacije duž poteza od Odese do Viļnjusa. Ove informacije izazvale su ozbiljne komentare u ruskim bezbednosnim krugovima.

Na sve to nadovezao se izraelsko-ruski vojno-politički analitičar Jakov Kedmi, poznat po direktnom stilu i preciznim ocenama. Gostujući na TV kanalu 78, Kedmi nije štedeo reči – jasno je poručio da NATO ovim manevrima ide u pogrešnom pravcu.

Umesto da simulira preuzimanje ruskih teritorija, savetovao je alijansi da se pozabavi planiranjem kako da sanira posledice mogućeg odgovora, ako dođe do ozbiljnog preokreta.

Jer, kako naglašava Kedmi, Rusija sve prati – i to vrlo pažljivo. Ne samo planove o desantu, već i razrađene obrasce za blokadu ruskog brodskog saobraćaja u Baltičkom i Crnom moru, kao i navodne pripreme za gađanje strateških lokacija unutar teritorije Rusije.

Međutim, prema njegovim rečima, NATO čini kardinalnu grešku time što ne razmatra drugi čin te hipotetičke operacije – ono što sledi nakon pokušaja napada.

„Ne pripremaju se za ono što bi moglo da usledi. A to su ozbiljne posledice, jer Rusija već ima razrađene odgovore“, upozorava Kedmi.

On navodi da bi pokušaj upada u Kalinjingrad mogao u roku od nekoliko minuta dovesti do uništenja ključne infrastrukture u državama koje bi bile uključene u napad. „Neka probaju da izračunaju šta bi to značilo“, dodao je, ukazujući na potencijalno razarajuću reakciju koju bi Moskva mogla da sprovede.

Posebno je istakao težinu Patruševljevih reči, uz napomenu da one dolaze od čoveka s ogromnim iskustvom u domenu nacionalne bezbednosti. Za razliku od retorike koja se ponekad može pripisati političkom marketingu, Patrušev govori jezikom profesionalaca koji razumeju dugoročnu strategiju i realnu bezbednosnu sliku.

Kedmi je dodatno upozorio da bi NATO, iako u teoriji može da nanese ozbiljnu štetu, morao da se suoči sa rizikom potpune destabilizacije sopstvene infrastrukture.

Drugim rečima – čak i da inicira nešto, neće imati kapacitet da iskontroliše ishod. Taj deo, kaže on, ostaje potpuno zanemaren u zapadnim vojnim simulacijama.

Dok se Alijansa fokusira na pripreme za nove ofanzivne scenarije, pitanje koje ostaje otvoreno jeste – da li se na Zapadu zaista računa sa svim posledicama? I da li neko u NATO štabovima ima odgovore na ono što bi moglo da usledi već u prvim satima nakon prvog poteza?

Jer svet u kom se ovakve igre igraju više nije onaj iz ranijih decenija. Karte su podeljene drugačije, a i posledice su neuporedivo ozbiljnije.