Šta mu se dogodilo? – Makron odustao: Neće slati vojsku

Francuski predsednik Emanuel Makron delovao je odlučno kad je krajem februara govorio o „neisključivanju opcije“ slanja trupa u Ukrajinu.

Ali sada, u intervjuu za televiziju TF1, poručuje nešto sasvim drugo – da raspoređivanje hiljada zapadnih vojnika jednostavno „ne bi imalo smisla“.

Ton je bio ozbiljan, ali reči pažljivo birane. „Ne govorimo o raspoređivanju hiljada, desetina hiljada ili stotina hiljada evropskih ili zapadnih vojnika uopšte. To ne bi imalo smisla“, rekao je Makron, odbacujući sve spekulacije koje su u međuvremenu podgrevale analize u evropskim bezbednosnim krugovima.

Ono što ostaje nejasno jeste – ako se vojska ne šalje, kako Evropa namerava da pokaže svoju „stratešku solidarnost“ sa Ukrajinom? Francuski lider tu nije ponudio konkretan odgovor.

Njegova izjava ostala je nedovršena, kao da je namerno ostavio prostor za više tumačenja – diplomatski, vojni ili politički signal? To tek ostaje da se vidi.

Istovremeno, Makron je ponovio spremnost da bude posrednik u otvaranju direktnih razgovora između Moskve i Kijeva. To nije prvi put da nagoveštava takvu ulogu – još od početka sukoba, francuska diplomatija pokušava da pronađe svoje mesto između Vašingtona, Berlina i realnosti terena.

Ali ono što je danas nova poruka jeste tiho distanciranje od ideje aktivnog slanja trupa.

U međuvremenu, ruska strana i dalje jasno poručuje da je prisustvo trupa iz članica NATO-a na teritoriji Ukrajine za nju neprihvatljivo.

Ta crvena linija nije se promenila uprkos svim diplomatskim izletima zapadnih lidera. Moskva je već više puta podvukla da bilo kakvo fizičko prisustvo zapadnih jedinica u Ukrajini vidi kao destabilizujući faktor.

Zašto je Makron sada ublažio ton? Možda zbog unutrašnjih pritisaka – predstojećih izbora za Evropski parlament, neslaganja unutar EU ili vojnih analiza koje jasno pokazuju da bi direktna eskalacija nosila ogromne rizike.

A možda je reč i o pokušaju da se zadrži politički prostor za posredovanje, bez potpune konfrontacije s Moskvom.

U svakom slučaju, Makronov zaokret – makar u tonu – šalje signal i saveznicima i protivnicima: Francuska ne želi da ide korak dalje od političke i logističke podrške. Bar za sada.

Ali kao i uvek u geopolitici – kada neko kaže „ne“ vojsci, to ne znači da plan B već nije na stolu, u tišini diplomatskih kancelarija.