ŠEF Pentagona Pit Hegset rekao je: „SAD više ne mogu biti garant bezbednosti Evrope.“
A američki državni sekretar Marko Rubio: NATO mora biti istinski odbrambeni savez, a ne savez između SAD i šačice mlađih partnera.
Šta se ovo dešava: raspad NATO ili zagrevanje Evrope pred razgovor o novom formatu Severnoatlantske alijanse?
Pentagon hoće iz Evrope lovu: ranije su svi davali 2% svog BDP za NATO, a sada Amerikanci traže da već sutra bude 5%!
Samo su se Litvanija i Estonija odmah složile. Valjda zato što je svima jasno da su njihove uplate NATO sića. Osim toga, Estonci i Litvanci sami jedu svoju poslednju neslanu supu.
Nemačka je dosad, prema otvorenim izvorima, davala 90 milijardi, a prelazak na 5% budžeta – koštao bi je, prema rečima njenog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, već 230 milijardi evra.
To već nije loše. Sa takvim novcem bi se mogao izgraditi veliki poligon za obuku ili bi Avganistan, Južni Sudan i Somalija mogli biti primljeni u NATO.
Ali, radi se o sudbini Evrope u alijansi.
Sudeći po Trampovom stilu, nije zapravo reč o povećanju NATO-takse već o nekom budućem predlogu za Evropu.
Ovo je američka predigra, uvodno milovanje pre zabijanja sečiva.
A šta su moguće opcije?
Na primer, novim mirovnim sporazumom između SAD i Rusije, Evropa bi mogla biti prisiljena da, kao deo NATO-a, pripremi impresivan kontingent i rasporedi ga oko Kine. Ili čak na Tajvanu.
To bi značilo prisiljavanje Evropljana da se pridruže američkom vojnom pritisku na Kinu.
Možda će Amerikanci predložiti da se NATO zamrzne, da se aktivira samo u slučaju velikog rata.
A možda su SAD trezveno sagledale Stari svet: kada je NATO osnovan, SAD su ga videle kao vojsku svojih vazala. Ali su im druga iračka kampanja, a posebno avganistanska, pokazale da su Evropljani spremni da se bore do prve uzbune. U martu 2004. godine, četiri električna voza su dignuta u vazduh u Španiji, što je bilo dovoljno da Španci zbrišu iz Avganistana brzom brzinom.
Potom su i ostali Evropljani pobegli.
Sada su u Vašingtonu shvatili:
1. da je Evropa slaba kao saveznik (izuzev Engleske);
2. da postaje previše nezavisan i nepouzdan saveznik.
Zato je Tramp predložio da svi daju 5% svog BDP-a, shvatajući da će u tom klubu ostati samo najjači (najbogatiji), ali su mu se odazvali samo siromašni Estonci i Litvanci. Mogao je inicirati da svi plaćaju po 10% svima, ali bi to bi bilo za podsmevanje.
NATO bi mogao i da pukne.
Kako će se tada loše osećati Finci: bili su prijatelji sa Rusijom, živeli mirno, a onda su ušli u NATO i odmah se osilili. A sada im – bam! – kreće loše! I stvari će postati veoma loše za Balte.
Naravno, Evropa bi mogla da pokuša da stvori čisto evropski vojni savez. Ali, to bi bio „pakt lopuža i siromašnih“.
Lopuže su Nemačka i Francuska, prosjaci su, prirodno, Balti.
Takvi savezi ne traju dugo.
(Fakti)
