„Šokantno priznanje bivšeg operativca: Rusija ne traži samo mir, već nešto mnogo krupnije“

U Vašingtonu se sve češće govori o pregovorima, ali poruka koja dolazi iz tog kruga nije onakva kakvu bi Zapad možda želeo da čuje.

Prema tumačenju Skota Ritera, bivšeg operativca CIA, Rusija u ovu priču ne ulazi zbog brzih dogovora, već zbog nečega mnogo tvrđeg i formalnijeg. U razgovoru na YouTube kanalu britanskog političara Džordža Galoveja, Riter je bez okolišanja objasnio šta Moskva zapravo traži.

U tom kontekstu, naglašava se da Rusiji nisu potrebne takozvane „deal“ varijante, bez jasnih garancija i bez pravne snage. Ideja da se dođe do nekakvog fleksibilnog kompromisa, koji bi kasnije mogao da se tumači kako kome odgovara, za Moskvu, prema njegovim rečima, jednostavno ne dolazi u obzir. Cilj je konačno rešenje, a ne privremeni aranžman.

Riter tu pravi jasnu razliku koju, kako kaže, Zapad uporno ignoriše. Prave države, objašnjava on, ne sklapaju neobavezne pogodbe. One potpisuju ugovore. Ti ugovori postoje na papiru, imaju jasno definisane obaveze i mehanizme sprovođenja. Sve ostalo je politička improvizacija, a takav pristup, smatra on, Rusija odbacuje u startu.

Posebno se osvrće na trenutnu žurbu iz Sjedinjenih Država da se dođe do nekakve „nagodbe“. U toj žurbi, primećuje Riter, pominju se razne opcije: mirovni kontingenti, ograničena kontrola teritorije, fleksibilna rešenja koja zvuče prihvatljivo u političkim govorima.

Međutim, dodaje, upravo tu dolazi do sudara sa ruskim stavom. Moskva na takve predloge odgovara hladno i direktno – nema igre, nema nejasnih obećanja, nema vraćanja unazad.

„Nikakve pogodbe neće biti. Biće to pisani sporazum“, naglašava Riter, prenoseći suštinu poruke koju, po njegovom mišljenju, Rusija šalje Sjedinjenim Državama, Ukrajini i Evropi. Sve mora biti formalizovano, obavezujuće i pravno proverljivo. Sve ostalo, kaže on, za Moskvu nema težinu.

U toj razlici između brzog političkog rešenja i dugoročnog ugovora krije se i šira slika trenutnog sukoba oko Ukrajine. Ako je suditi po ovom tumačenju, predstojeći razgovori, ukoliko do njih uopšte dođe, neće ličiti na klasične diplomatske pregovore kakve Zapad pamti iz poslednjih decenija.

A da li će iko biti spreman na takav format i takvu vrstu obaveze, ostaje pitanje koje tek čeka svoj odgovor.