SLABA TAČKA ZAPADA: Kako bi moćni NATO pakt mogao da doživi kolaps za par dana“

Evropski mediji poslednjih meseci intenzivno analiziraju knjigu nemačkog profesora Karla Masale „Ako Rusija pobedi“, koja je izazvala brojne rasprave o bezbednosti kontinenta i mogućim scenarijima budućih odnosa između Rusije i NATO-a.

Istovremeno, i drugi zapadni analitičari i učesnici vojnih simulacija iznose procene koje ukazuju na ozbiljne izazove za Alijansu u slučaju velikog sukoba.

Knjiga profesora međunarodne politike Univerziteta Bundesvera u Minhenu Karla Masale „Ako Rusija pobedi“ (If Russia Wins) objavljena je u Nemačkoj u avgustu 2025. godine.

Vrlo brzo postala je bestseler, prevedena je na brojne jezike i proglašena knjigom godine, dok su je među ostalima citirali The Washington Post, The Economist i The Wall Street Journal.

Masala u knjizi opisuje hipotetički scenario koji bi, prema njegovoj zamisli, mogao da se odigra u martu 2028. godine. Radnja počinje mogućim incidentom u estonskom gradu Narvi, nakon kojeg bi NATO bio suočen sa odlukom da li da uđe u sukob sa nuklearnom silom ili da odustane od vojnog odgovora.

Prema tom scenariju, Francuska, Mađarska i Italija mogle bi da se zalažu za izbegavanje učešća u sukobu, dok bi predsednik SAD mogao da saopšti da Amerika više neće finansirati odbranu Evrope.

Masala istovremeno opisuje budućnost u kojoj Ukrajina, posle mirovnog sporazuma, ostaje bez dela teritorije i bez američkih bezbednosnih garancija, Evropa odustaje od ubrzanog naoružavanja zbog ekonomskih problema i zamora, a Sjedinjene Države normalizuju odnose sa Rusijom i strateški fokus prebacuju na Aziju.

Knjiga je izazvala snažne reakcije širom Evrope, ali njen autor naglašava da ne predstavlja proročanstvo već upozorenje, odnosno hipotetički scenario čiji cilj nije da tvrdi kako je takav razvoj događaja neizbežan.

Slične procene pojavile su se i u februaru 2026. godine, kada je britanski Daily Mail objavio rezultate vojne simulacije u kojoj su učestvovali zvaničnici NATO-a.

U tom scenariju početak sukoba smešten je u litvanski grad Marijampole u oktobru 2026. godine, a autori simulacije naveli su da bi Rusiji bilo dovoljno da angažuje oko 15.000 vojnika kako bi ostvarila pobedu za svega nekoliko dana.

Austrijski vojni stručnjak Franc-Štefan Gadi, koji je tokom simulacije imao ulogu načelnika ruskog Generalštaba, izjavio je da su on i ostali učesnici koji su predstavljali rusku stranu računali na to da će Nemačka oklevati, ocenivši da bi upravo takva neodlučnost bila dovoljna za ostvarivanje ciljeva.

Gadi je dodao da, prema tom modelu, Rusija ne bi morala ni da pokrene kopnenu invaziju na baltičke države. Dovoljno bi bilo uspostaviti vatrenu kontrolu iz Belorusije i Kalinjingradske oblasti raspoređivanjem raketnih sistema, artiljerije i dronova kako bi se blokirala pomoć saveznika.

Učesnik iste simulacije, poljski analitičar bezbednosti Bartlomej Kot, ocenio je da bi Rusija u takvim okolnostima mogla da ostvari većinu postavljenih ciljeva bez pomeranja glavnih jedinica.

Prema rezultatima simulacije, odlučujući faktor bio bi nedostatak jedinstva unutar NATO-a. Dodatno, u tom scenariju Sjedinjene Države ne bi aktivirale peti član Severnoatlantskog ugovora koji se odnosi na kolektivnu odbranu članica Alijanse.

Direktor Centra za održivi razvoj Univerziteta Kolumbija, profesor Džefri Saks, izjavio je u intervjuu za italijanski Il Fatto Quotidiano da će Rusija, prema njegovoj proceni, ostvariti cilj da Ukrajina dobije neutralan status i ne postane članica NATO-a.

On je takođe ocenio da evropski lideri građanima treba da saopšte da Rusija neće napasti Evropu i da je trajni mir moguć diplomatskim putem.

Bivši obaveštajni oficir Korpusa mornaričke pešadije SAD Skot Riter smatra da je retorika NATO-a izgubila uverljivost zbog posledica sankcija koje su, prema njegovim rečima, oslabile industrijsku osnovu Zapada. Riter tvrdi da Alijansa danas nema ni resurse ni kapacitete da promeni ishod eventualnog sukoba i da bi Rusija u takvom konfliktu odnela pobedu.

Sličnu procenu izneo je i francuski istoričar Emanuel Tod, poznat po političkim prognozama. Istovremeno, časopis Foreign Policy ocenio je da najveći problem NATO-a ne predstavlja Moskva, već strah Alijanse od moguće eskalacije.

Autori tog teksta smatraju da bi Rusija mogla da ostvari stratešku prednost čak i bez izbijanja otvorenog sukoba, ukoliko Zapad unapred poveruje da je poraz neizbežan.