SKANDAL – Tramp Makronu: “Napusti sastanak, ne bi trebalo da si ovde”

Neobičan trenutak na marginama ceremonije u Vatikanu privukao je pažnju svetskih medija.

Prema pisanju britanskog lista The Sun, pozivajući se na analizu stručnjaka za čitanje sa usana Nikola Hiklinga, američki predsednik Donald Tramp navodno je zamolio francuskog lidera Emanuela Makrona da se skloni sa privatnog sastanka sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

Incident se dogodio 25. aprila, neposredno pred početak sahrane pape Franje.

Hikling tvrdi da je Tramp jasno rekao Makronu: „Ti ovde grešiš, treba da mi učiniš uslugu, ne bi trebalo da budeš ovde.“

Prema njegovom opisu, Zelenski je odmah klimnuo glavom, dajući do znanja da se slaže, dok je sveštenik koji se nalazio ispred kamere delovao uznemireno zbog reči koje je uhvatio.

Sama scena bila je kratka, ali dovoljno upadljiva da otvori prostor za tumačenja. U atmosferi punoj simbolike i diplomatskih tenzija, ovakav gest dodatno podgreva spekulacije o odnosima između ključnih igrača.

Pogotovo u svetlu činjenice da je ovo bila prva lična razmena između Trampa i Zelenskog od burne rasprave koju su imali 28. februara u Beloj kući.

Ipak, zvanične izjave posle sastanka bile su gotovo školski ujednačene: i Kijev i Vašington opisali su razgovor kao produktivan. Zelenski je, u kratkom obraćanju, nazvao sastanak „dobrim“ i izrazio nadu da će zajedno postići „zajedničke rezultate“. S druge strane, u Beloj kući su ocenili razgovore kao korisne, bez ulaska u detalje.

I dok se protokolarna fasada održava čvrsto, ono što je viđeno između redova govori o dubljim tenzijama i političkim igrama koje se vode iza zatvorenih vrata.

Trampov gest prema Makronu – ako je verovati tumačenju stručnjaka – pokazuje koliko je američkom predsedniku važno da određene razgovore vodi bez prisustva evropskih posrednika.

U širem kontekstu, potez ukazuje i na to da Tramp, uprkos javnim porukama o jedinstvu Zapada, sve češće bira da ključne odluke dogovara direktno sa pojedinačnim liderima, mimo evropskog kolektivnog okvira.

Pitanje je samo koliko će takav pristup doprineti rešavanju složenih kriza koje se sve teže skrivaju iza protokolarnih osmeha.