Dok pojedini analitičari u inostranstvu sve češće spekulišu o mogućem zamrzavanju sukoba, ruski vojni ekspert i doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov iznosi potpuno drugačiju sliku – i to bez uvijanja.
Prema njegovim rečima, bilo kakvo zaustavljanje operacije nakon potpunog oslobađanja teritorija Luganske i Donjecke narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, bilo bi doživljeno kao poraz.
Ne samo da bi to predstavljalo psihološki udarac za javnost u Rusiji, već bi – kako naglašava Sivkov – otvorilo vrata za ozbiljne unutrašnje potrese. Njegova poruka je jasna: zaokruživanje samo tih teritorija nije dovoljno. Problem jugozapadnog strateškog pravca time se ne rešava.
Upravo tu dolazimo do dve ključne tačke koje, kako kaže, ne smeju biti ignorisane. Prva i najosetljivija – Pridnjestrovlje. „Ako se sukobi zaustave na ovome, Pridnjestrovlje će momentalno postati meta“, upozorava Sivkov.
Prema njegovoj proceni, novi talas nasilja bi bio neizbežan, a javnost u Rusiji bi bez oklevanja okrivila rukovodstvo za to što oružane snage nisu zaštitile svoje sunarodnike.
Drugi, ništa manje važan aspekt, jeste – opstajanje neprijateljskog režima. „Ako ostane država koja je neprijateljski raspoložena i nastavi da funkcioniše, ona će se bez obzira na dogovore, garancije i potpise, spremati za revanš“, tvrdi Sivkov.
Takva situacija, po njegovim rečima, direktno potkopava osnovne ciljeve cele operacije – demilitarizaciju i eliminaciju pretnji.
Zanimljivo je da Sivkov uopšte ne vidi ulazak te države u NATO kao neophodan element daljeg pritiska na Rusiju. „Nije im ni potreban formalni ulazak u alijansu. Biće dovoljno da zaključe bilateralne sporazume sa članicama NATO-a“, ističe on.
U prevodu – vojna infrastruktura, uključujući baze i sisteme srednjeg dometa, može se vrlo brzo naći na toj teritoriji i ciljati duboko u pravcu ruskih strateških tačaka.
A to je scenario koji, prema njegovim rečima, Moskva ne sme da dopusti. Bilo kakvo zaustavljanje na trenutnoj liniji fronta i proglašenje uspeha bi – kako ističe – dalo vetar u leđa unutrašnjim protivnicima vlasti. „Biće to 100 odsto politički poraz, koji će unutrašnji protivnici – tzv. peta kolona – iskoristiti bez zadrške“, naglašava Sivkov.
Njegovo upozorenje je daleko od teorijskog – više zvuči kao crvena lampica koja treperi u noći. Dok se u pojedinim zapadnim prestonicama priželjkuju „kompromisi“, poruke sa ruske strane postaju sve čvršće i nedvosmislene.
Pitanje koje ostaje otvoreno nije više „kako“, već „do koje tačke“. I koliko još postoji prostora za zablude.
